Najkonkretnija ulaganja u hidroenergetske projekte u Crnoj Gori usmerena su na modernizaciju postojećih postrojenja i manje elektrane: za Perućicu je obezbeđen paket finansiranja KfW-a od 40 miliona evra, dok je za izgradnju Otilovića zaključen ugovor vredan 6,8 miliona evra. Veći projekti brana napreduju kroz istraživanja, izradu projektne dokumentacije i razgovore sa potencijalnim partnerima, ali će početak gradnje zavisiti od dodatnih odluka.
Za državno kontrolisanu kompaniju Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) formiraju se dva različita investiciona horizonta. Nabavka opreme, revitalizacija i radovi na postojećim akumulacijama mogli bi da održavaju ulaganja tokom narednih godina. Veliki novi hidroenergetski projekti i reverzibilne hidroelektrane nude širu mogućnost za rast, ali najavljeni kapaciteti i preliminarni budžeti još ne predstavljaju finansirane programe izgradnje.
Ova razlika je važna za izvođače i investitore koji procenjuju naredni investicioni ciklus u Crnoj Gori. Najizvesnije kratkoročne prilike oslanjaju se na utvrđeno finansiranje, nabavke i konkretne korake u izgradnji. Veći razvojni projekti zavise od toga da li će se tekuće studije pretočiti u usaglašena rešenja, ekološke dozvole i obezbeđen kapital.
Perućica i Otilovići nose kratkoročna ulaganja
Za Perućicu je kredit KfW-a od 40 miliona evra namenjen ugradnji osmog agregata snage 58,5 MW, kao i završetku preostalih radova iz druge faze revitalizacije elektrane. Finansiranje, dakle, obuhvata više od same ugradnje turbine i generatora. Vlada Crne Gore dala je saglasnost za zaduživanje u okviru ovog paketa u aprilu 2026. godine.
Izvor finansiranja je utvrđen, ali je nabavka ostala važan korak u rokovima koje je krajem avgusta izneo direktor elektrane Radovan Đukanović. Prema njegovim rečima, ugovor bi trebalo da bude zaključen do kraja 2026. godine, nakon čega bi početkom 2027. počeli projektovanje i proizvodnja opreme. Realizacija bi trajala oko 24 meseca od potpisivanja ugovora.
Takav redosled ukazuje na moguć završetak krajem 2028. ili tokom 2029. godine, u zavisnosti od ugovaranja i isporuke opreme. To je izvedeni okvirni rok, a ne potvrđen datum puštanja u rad. Očekivana dodatna godišnja proizvodnja procenjena je na oko 50 GWh.
Važno je razlikovati instalisanu snagu od dodatne proizvodnje električne energije. Novi agregat bi povećao raspoloživu snagu za 58,5 MW i fleksibilnost elektrane, dok bi stvarna godišnja proizvodnja i dalje zavisila od hidroloških prilika i načina rada postrojenja. Vrednost agregata A8 zato se ne svodi samo na dodatnu količinu energije.
Veći kapacitet turbina mogao bi EPCG-u da omogući da iskoristi vodu koja bi inače bila prelivena i da proizvodnju pomeri ka periodima viših cena električne energije. Time bi se povećala fleksibilnost Perućice u elektroenergetskom sistemu sa sve većim udelom obnovljivih izvora.
Ugovorni status projekta Otilovići je još konkretniji. EPCG je u januaru 2026. potpisao ugovor po principu „ključ u ruke“ sa kompanijom Vigoris Ecotech, koji obuhvata projektovanje, građevinske radove, isporuku i ugradnju opreme, ispitivanje i puštanje u rad. Vrednost ugovora iznosi 6,795 miliona evra bez PDV-a.
Projekat predviđa korišćenje postojeće brane i akumulacije, a prvobitno je najavljena elektrana snage 3,2 MW i godišnje proizvodnje od oko 11 GWh. Do oktobra su napredovali nabavka i proizvodnja opreme, geološke pripreme i prilagođavanje postojeće infrastrukture. Glavni projekat je, međutim, još bio na proveri i tehničkom usaglašavanju pre izdavanja građevinske dozvole.
Izvođač je očekivao da glavnina građevinskih radova počne u proleće 2027. godine, u zavisnosti od dozvola i uslova na lokaciji. Kasnija procena godišnje proizvodnje iznosila je oko 12,35 GWh, što ukazuje na to da su pojedini tehnički parametri još bili u fazi razrade. Otilovići su, ipak, jasno odmakli od faze studije izvodljivosti: projekat ima imenovanog izvođača, ugovorenu strukturu realizacije i prepoznatljiv redosled radova.
Revitalizacija postojećih elektrana dodatno daje težinu hidroenergetskom investicionom ciklusu Crne Gore. Širi program modernizacije Perućice traje do 2027. godine i obuhvata agregate, upravljačke sisteme i prateću infrastrukturu. EPCG je drugu fazu modernizacije HE Piva, koja je završena, zasebno vrednovao na oko 10,8 miliona evra.
Takva ulaganja doprinose raspoloživosti i efikasnosti postrojenja i produžavaju njihov radni vek. Ne treba ih, međutim, poistovećivati sa izgradnjom potpuno novih proizvodnih kapaciteta.
Kruševo napreduje kroz studije i partnerske aktivnosti
Finansijski obim projekata naglo raste kod planiranih velikih brana. Vladin program infrastrukturnih investicija navodi okvirnu vrednost od oko 160 miliona evra za Kruševo i 315 miliona evra za Komarnicu. Ti iznosi ukazuju na mogući obim buduće izgradnje, ali predstavljaju planske procene, a ne odobrene budžete za realizaciju.
Kruševo, nizvodno od postojeće HE Piva, izdvojilo se kao jedan od glavnih razvojnih prioriteta EPCG-a. Uobičajeno rešenje predviđeno projektnim planovima obuhvata kapacitet od oko 82 MW i godišnju proizvodnju od približno 170 GWh. EPCG je krajem 2024. ugovorio pripremu projekta i geološka istraživanja sa Institutom „Jaroslav Černi“, a terenska istraživanja počela su tokom 2025. godine.
To je predstavljalo konkretan napredak u razvoju projekta, ali ne i početak izgradnje brane. Saradnja sa kompanijom EDF postala je njegov važan deo. Tokom 2026. rad se usmerio na studije, tehničku razradu, regulatorne zahteve i pripremu mogućeg aranžmana za zajednički razvoj.
Menadžment EPCG-a naveo je da se geološka istraživanja i tehnička dokumentacija koriste za izbor optimalnog rešenja pre prelaska na dogovor o izgradnji. Za projekat postoji i interesovanje potencijalnih kreditora. Evropska investiciona banka prepoznala je Kruševo kao moguću priliku za finansiranje, što jača njegovu institucionalnu osnovu, ali još ne znači da je odobren kredit, usaglašena struktura finansiranja ili postignuto finansijsko zatvaranje.
Važno tehničko pitanje je i mogućnost izgradnje reverzibilne hidroelektrane, koju EPCG i partneri razmatraju. Ako Kruševo bude razvijano kao reverzibilna hidroelektrana, njegova ekonomika znatno će se razlikovati od ekonomike konvencionalne hidroelektrane. Takvo postrojenje troši električnu energiju za pumpanje vode u višu akumulaciju, a zatim proizvodi struju kada se voda ispušta.
Opravdanost ulaganja zato ne zavisi samo od godišnje proizvodnje, već i od razlike u cenama električne energije, trajanja skladištenja, efikasnosti pumpanja, usluga koje elektrana pruža mreži i mogućnosti da se energija prebaci iz perioda nižih u periode viših cena. Trenutno navedeni kapacitet od 82 MW, proizvodnja od 170 GWh godišnje i planska vrednost od 160 miliona evra zato su referentni parametri, a ne konačne specifikacije projekta reverzibilne hidroelektrane.
Za investicionu odluku EPCG bi trebalo da objedini ažurirana inženjerska rešenja, kapitalne troškove, hidrološke pretpostavke, scenarije rada i strukturu finansiranja. Kruševo je izašlo iz okvira povremenih razgovora o starom hidroenergetskom projektu i sada se aktivno razvija. Presudan korak biće odobravanje izabranog tehničkog rešenja, finansiranja i aranžmana za izgradnju.
Komarnica zahteva novi postupak procene uticaja
Komarnica je drugi veliki hidroenergetski projekat Crne Gore. U aktuelnim planskim dokumentima zadržan je projekat snage oko 172 MW, sa očekivanom godišnjom proizvodnjom do 213 GWh. Njegov razvoj je, međutim, znatno složeniji zbog ekoloških ograničenja u kanjonu Komarnice.
Prethodni postupak procene uticaja na životnu sredinu obustavljen je nakon što je EPCG u maju 2025. povukao zahtev. Nastavak projekta zahtevao bi pokretanje novog postupka procene uticaja. Projekat zato ne može neposredno da pređe sa ažurirane studije izvodljivosti na izgradnju.
Izmenjeno tehničko rešenje moralo bi da pokaže da planirana gradnja može da ispuni ekološke zahteve i da eventualne mere ublažavanja uticaja, ograničenja u radu ili izmene projekta ostanu ekonomski prihvatljive. EPCG je Komarnicu zadržao u svom dugoročnom razvojnom portfoliju, a menadžment je ukazao da je potrebno pronaći rešenje koje je i ekonomski opravdano i prihvatljivo sa stanovišta zaštite životne sredine.
Okvirnu vrednost projekta od 315 miliona evra zato treba posmatrati oprezno. Konačan trošak mogao bi znatno da se promeni u zavisnosti od izabrane konfiguracije brane, potrebnih mera zaštite životne sredine, pristupne infrastrukture, priključenja na mrežu i uslova finansiranja. Komarnica ostaje strateška mogućnost, a ne jasno potvrđen investicioni projekat.
Sledeća presudna etapa bila bi izrada novog tehničkog i ekološkog predloga koji može da prođe regulatornu proveru i da posluži kao osnova za finansijski održiv projekat.
Reverzibilne hidroelektrane šire dugoročni investicioni plan
Zasebna saradnja sa Masdarom proširila je ambicije Crne Gore u oblasti skladištenja energije. Masdar i EPCG su u julu 2026. najavili da će razmotriti mogućnost razvoja više od 400 MW reverzibilnih hidroelektrana u okviru šireg okvira saradnje koji obuhvata obnovljive izvore, skladištenje energije i hibridne projekte.
Najava je strateški značajna jer u razvojni plan skladištenja energije u Crnoj Gori uključuje velikog međunarodnog energetskog investitora. Ona, međutim, ne znači da je odobrena konkretna reverzibilna hidroelektrana snage 400 MW. Potrebno je utvrditi pojedinačne lokacije, rešenja za akumulacije, trajanje skladištenja, kapacitet pumpanja, zahteve mreže, kapitalne troškove i strukturu finansiranja.
Ekonomika reverzibilnih hidroelektrana u velikoj meri zavisi od stanja na regionalnim tržištima električne energije. Rast portfolija solarnih i vetroelektrana u Crnoj Gori, zajedno sa podmorskim interkonektorom sa Italijom i snažnijom integracijom sa susednim tržištima, mogao bi da poveća vrednost fleksibilnih hidroenergetskih kapaciteta. Periodi niskih cena ili viška proizvodnje iz obnovljivih izvora mogli bi da se koriste za pumpanje vode, a uskladištena energija da se isporučuje tokom večernjih vršnih opterećenja ili nestašica u regionu.
To bi moglo postepeno da promeni ulogu hidroelektrana EPCG-a: od imovine usmerene prvenstveno na proizvodnju električne energije ka širem portfoliju fleksibilnosti i skladištenja. Investiciona opravdanost ipak će zavisiti od detaljnih modela tržišta po satima, a ne samo od najavljenih kapaciteta.
U pripremi su i manji projekti. Rudnik uglja Pljevlja predložio je izgradnju HE Durutovići snage 2,2 MW, koja bi koristila postojeću vodnu i derivacionu infrastrukturu. Tokom 2026. napredovali su planski i tehnički uslovi, ali su pre potvrde izgradnje potrebni dodatni projektantski radovi, budžetiranje ulaganja i dogovor o finansiranju.
Selektivni ciklus ulaganja, a ne talas gradnje brana
Hidroenergetski projekti u Crnoj Gori napreduju različitim tempom. Najkonkretnija kratkoročna aktivnost obuhvata agregat A8 u Perućici, Otiloviće i modernizaciju postojećih postrojenja. Ovi projekti imaju prepoznatljive izvore finansiranja, ugovorne ili nabavne okvire i trebalo bi da tokom druge polovine decenije održavaju potražnju za inženjerskim, opremom, nadzorom i građevinskim uslugama.
Kruševo je najozbiljniji kandidat za sledeću veliku novu hidroelektranu, naročito ako saradnja sa EDF-om i potencijalnim međunarodnim kreditorima dovede do tehnički i finansijski održivog rešenja. Projekat je dostigao fazu u kojoj geološki radovi, izbor tehničkog rešenja i razgovori o finansiranju imaju konkretan komercijalni značaj. Sledeći presudan korak nije još jedna najava ili preliminarna studija, već odobreno tehničko rešenje potkrepljeno obezbeđenim kapitalom i ugovorom o izgradnji.
Komarnica je uslovniji projekat, jer njen ekološki postupak praktično mora da se ponovo pokrene oko tehnički prihvatljivog koncepta. Zbog toga je rok za realizaciju manje izvestan. Program reverzibilnih hidroelektrana povezan sa Masdarom dodaje još jedan potencijalno važan element hidroenergetskoj strategiji Crne Gore, ali za sada predstavlja razvojni okvir, a ne potvrđen portfolio projekata za izgradnju.
Može se reći da počinje novi ciklus hidroenergetskih ulaganja u Crnoj Gori, ali ne i širok talas izgradnje velikih brana. Prvu fazu nose revitalizacija, dogradnja postojeće infrastrukture i manje elektrane. Druga faza, koja bi mogla da obuhvati Kruševo, reverzibilne hidroelektrane i kasnije Komarnicu, zavisiće od toga da li se studije izvodljivosti, ekološke provere i partnerstva mogu pretočiti u konačne investicione odluke.
Za izvođače, investitore i kreditore presudna je razlika između projekata u pripremi i onih koji su spremni za realizaciju. Najprivlačnije prilike u narednim godinama verovatno će biti tamo gde postojeća infrastruktura smanjuje razvojni rizik, finansiranje je već identifikovano, a nosioci projekata mogu da pređu sa projektovanja na nabavku. Obim šire transformacije hidroenergetskog sistema Crne Gore na kraju će zavisiti od projekata spremnih za finansiranje, a ne od najavljenih megavata.
