Crna Gora je potpisala ugovore o priključenju na mrežu koji obuhvataju oko 3 GW projekata iz obnovljivih izvora energije, što je nekoliko puta više od trenutne vršne potrošnje električne energije u zemlji i pokazuje da se glavno investiciono usko grlo pomera sa razvoja projekata ka prenosnoj mreži, balansiranju i izvoznim kapacitetima.
Operator prenosnog sistema CGES saopštio je da su investitori iskazali interesovanje za oko 7 GW potencijalnih priključaka.
Oko 5 GW projekata prošlo je fazu studija priključenja, dok su ugovori već potpisani za približno 3 GW, pri čemu najveći deo čine solarni projekti.
Ovi podaci ukazuju na postojanje znatno većeg realizabilnog portfolija projekata iz obnovljivih izvora nego što je ranije bilo vidljivo.
Za Crnu Goru problem sve više nije pitanje da li investitori žele da grade solarne i vetroelektrane.
Pitanje je da li elektroenergetski sistem može da prihvati, balansira i izveze toliku količinu električne energije.
Zemlja sa relativno malim domaćim tržištem ne može ekonomski da apsorbuje nekoliko gigavata nove proizvodnje iz obnovljivih izvora samo kroz domaću potrošnju.
Zbog toga prekogranični pristup tržištima postaje ključan za finansijsku održivost projekata.
Kabl ka Italiji dobija strateški značaj
Crna Gora je povezana sa Srbijom, Bosnom i Hercegovinom, Albanijom i Kosovom, dok podmorski kabl ka Italiji zemlji omogućava direktan pristup velikom tržištu električne energije Evropske unije.
Ta interkonekcija mogla bi da postane sve važnija ukoliko makar deo ugovorenog portfolija projekata iz obnovljivih izvora bude pušten u rad.
Međutim, sami izvozni kapaciteti neće rešiti problem.
Proizvodnja solarnih elektrana širom jugoistočne Evrope postaje sve više međusobno usklađena, što znači da bi Crna Gora mogla da ostvaruje najveće viškove upravo u periodima kada ih imaju i susedna tržišta.
To može dodatno oboriti cene i smanjiti vrednost prekogranične prodaje električne energije.
Zbog toga će skladištenje energije, optimizacija hidroelektrana i fleksibilni ugovori dobijati sve veći značaj.
Crna Gora već ima snažnu hidroenergetsku bazu, što joj daje prednost u odnosu na sisteme koji se dominantno oslanjaju na solarnu energiju.
Hidroenergija može da se sačuva tokom perioda obilne proizvodnje iz fotonaponskih elektrana, a zatim plasira na tržište kada regionalne cene porastu.
Baterijski sistemi mogli bi da obezbede dodatni nivo fleksibilnosti.
Veliki projektni portfolio takođe povećava pritisak na CGES da ojača trafostanice, dalekovode i infrastrukturu za upravljanje elektroenergetskim sistemom.
Ugovori o priključenju imaju komercijalnu vrednost samo ukoliko prenosna mreža fizički može da prihvati projekte.
Portfolio od 3 GW ugovorenih projekata stoga predstavlja istovremeno i investicionu priliku i veliki infrastrukturni izazov.
Priča o obnovljivim izvorima energije u Crnoj Gori ulazi u novu fazu.
Tržištu više nisu potrebne nove najave projekata.
Potrebno je dovoljno mrežnih, skladišnih i izvoznih kapaciteta kako bi se već ugovoreni projekti pretvorili u proizvodne kapacitete sposobne da obezbede finansijski održivu proizvodnju električne energije.
