Rumunska nuklearna elektrana Černavoda i dalje je u potpunosti van pogona nakon što je izuzetno nizak vodostaj Dunava poremetio pristup postrojenja rashladnoj vodi, čime je iz rumunskog elektroenergetskog sistema privremeno izbačeno oko 1.400 MW bazne proizvodnje.
Blok 1 ušao je u kontrolisano zaustavljanje u julu, dok je Blok 2 naknadno isključen nakon što je usled snažne suše protok Dunava pao na kritično nizak nivo. Dva CANDU reaktora uobičajeno obezbeđuju oko 20% proizvodnje električne energije u Rumuniji.
Istovremeni gubitak oba bloka primorao je Rumuniju da deo manjka nadoknadi uvozom električne energije i povećanom proizvodnjom iz gasnih i termoelektrana na ugalj. Time je povećana izloženost regionalnim spot cenama upravo u periodu kada su i cene prirodnog gasa u Evropi visoke.
Kompanija Nuclearelectrica pozvala se na višu silu u okviru svojih ugovora o snabdevanju električnom energijom. Ova mera kompaniju štiti od penala za količine koje fizički nije u mogućnosti da isporuči i sprečava obavezu da nedostajuću električnu energiju kupuje na day-ahead tržištu po izuzetno visokim cenama.
Komercijalni rizik se tako prebacuje na snabdevače koji su ugovorili nuklearnu električnu energiju, među kojima su Electrica Furnizare, PPC Energie i Engie. Ove kompanije moraju da obezbede zamenske količine na veleprodajnom tržištu kako bi ispunile obaveze prema korisnicima, što povećava troškove nabavke i potencijalno može uticati na buduće maloprodajne cene.
Prema procenama vlade, Černavoda bi mogla da ostane van pogona najmanje do kraja septembra. Ponovno pokretanje zavisi od održivog poboljšanja hidroloških uslova koje bi omogućilo obnovu tehničke sigurnosne margine potrebne za sistem hlađenja. Prema lokalnim procenama, protok Dunava od približno 1.700–1.800 kubnih metara u sekundi mogao bi da omogući povratak najmanje jednog reaktora u rad.
Poremećaj ima šire regionalne posledice, jer je Rumunija uobičajeno značajan proizvođač i povremeni izvoznik električne energije. Povećana potreba za uvozom može dodatno zategnuti elektroenergetske bilanse u Bugarskoj, Mađarskoj i Srbiji, posebno tokom večernjih perioda vršne potrošnje.
Obustava rada takođe ukazuje na operativnu povezanost nuklearne proizvodnje i klimatski izazvanih ograničenja dostupnosti vode. Nuklearne elektrane obezbeđuju stabilnu proizvodnju sa niskim emisijama ugljenika, ali velika termoenergetska postrojenja zavise od pouzdane dostupnosti rashladne vode. Zbog toga ulaganja u rashladnu infrastrukturu, sisteme upravljanja vodnim resursima i alternativne izvore fleksibilnosti postaju deo energetske bezbednosti Rumunije, a ne samo pitanje zaštite životne sredine.
