Cene električne energije na tržištu za dan unapred u Jugoistočnoj Evropi naglo su pale u utorak jer je veća proizvodnja iz solarnih elektrana ublažila dnevni manjak ponude, iako su slabija proizvodnja iz vetra, rast potrošnje i visoke cene gasa zadržale večernje cene na povišenom nivou.
Bazna cena na mađarskom HUPX tržištu pala je za 61,00 evra/MWh, na 189,96 evra/MWh, čime je delimično poništen skok zabeležen u ponedeljak. U Rumuniji je cena bila gotovo nepromenjena i iznosila je 189,58 evra/MWh, dok su Slovenija i Hrvatska završile na 188,53 evra/MWh i 188,59 evra/MWh.
Visoka usklađenost cena pokazala je snažnu povezanost tržišta duž centralnog regionalnog koridora. Premija Mađarske u odnosu na Nemačku smanjena je na 9,89 evra/MWh, dok je cena u Austriji bila svega 0,15 evra/MWh niža od HUPX-a.
Cene su bile niže južnije u regionu. Cena na srpskom SEEPEX-u pala je za 16,70 evra/MWh, na 182,72 evra/MWh, što je bilo 7,25 evra/MWh manje nego u Mađarskoj. Crna Gora je završila na 178,44 evra/MWh, Bugarska na 176,06 evra/MWh, a Grčka je sa 170,25 evra/MWh imala najnižu cenu u regionu.
Albanija je ostala najskuplje tržište u Jugoistočnoj Evropi sa 204,00 evra/MWh, dok je Severna Makedonija bila izuzetak od regionalnog pada, uz rast od 5,60 evra/MWh, na 185,21 evra/MWh.
Cena električne energije u Italiji dostigla je 223,68 evra/MWh, zadržavajući premiju od gotovo 34 evra/MWh u odnosu na Mađarsku i više od 41 evra/MWh u odnosu na Srbiju. Ovaj cenovni raspon podržao je prosečan izvoz električne energije iz regiona ka Italiji od 759 MW.
Očekivalo se da će regionalna proizvodnja iz solarnih elektrana porasti za 655 MW, na 6.250 MW, što je snažno oborilo cene tokom popodnevnih sati. Cena na HUPX-u pala je na dnevni minimum od 61,10 evra/MWh u 15. satu, uz slične minimume u Rumuniji, Hrvatskoj i Sloveniji.
Cene su se oporavile sa padom solarne proizvodnje. Mađarska i Rumunija su u 20. satu premašile 305 evra/MWh, dok je Srbija dostigla 315,10 evra/MWh, a Albanija maksimum od 337 evra/MWh.
Širenje razlike između popodnevnih i večernjih cena spustilo je mađarsku peakload cenu na 164,90 evra/MWh, ispod 215,10 evra/MWh za off-peak ugovor. Sličan obrazac zabeležen je i u Srbiji, gde je peakload cena iznosila 174,70 evra/MWh, dok je off-peak električna energija koštala 190,80 evra/MWh.
Ovakav profil cena dodatno jača ekonomsku opravdanost baterijskih sistema za skladištenje energije, upravljanja potražnjom i fleksibilnih termoelektrana ili hidroelektrana koje mogu da preusmere proizvodnju u period sa večernjim rastom potražnje.
Očekivalo se da će kombinovana potrošnja Mađarske i zemalja Jugoistočne Evrope porasti za 1.006 MW, na 29.983 MW, dok je proizvodnja pala na 28.810 MW. Region je zbog toga prešao sa neto izvoza od 140 MW u ponedeljak na neto uvoz od 1.173 MW.
Uvoz iz Austrije i Slovačke ka Mađarskoj i Sloveniji prosečno je iznosio 1.699 MW. Očekivalo se da će regionalna proizvodnja iz vetra pasti za 512 MW, na 1.798 MW, zbog čega veća solarna proizvodnja nije mogla da pokrije večernji deficit.
Bugarska je ostala najveći izvoznik sa 1.165 MW, iako je to bilo znatno manje od 2.092 MW zabeleženih u ponedeljak. Bosna i Hercegovina povećala je izvoz na 434 MW, dok je Srbija uvozila 715 MW, a Hrvatska 468 MW.
Terminske cene ostale su čvrste uprkos korekciji na spot tržištu. Mađarska oktobarska bazna cena porasla je za 9 evra/MWh, na 205 evra/MWh, čime je premija u odnosu na Nemačku dostigla 32,50 evra/MWh. Cena za 39. nedelju porasla je na 191,50 evra/MWh, dok je za 40. nedelju dostigla 198 evra/MWh.
Cena gasa na austrijskom CEGH tržištu porasla je za 2,80 evra/MWh, na 84,74 evra/MWh, dok su EU emisione dozvole poskupele za 2,50 evra, na 87,99 evra po toni, zadržavajući pritisak na troškove proizvodnje iz termoelektrana.
Utorakov pad cena uklonio je veliki deo izuzetno visoke premije zbog nestašice ponude zabeležene u ponedeljak, ali je osnovni odnos ponude i potražnje ostao zategnut. Region je zahtevao veći uvoz iz centralne Evrope, dok su istovremeno više cene u Italiji privlačile električnu energiju ka zapadu.
Za trgovce, najjasniji signal više nije predstavljala prosečna dnevna cena, već sve veća razlika između cena tokom dana i u večernjim satima: jeftinija popodnevna električna energija zahvaljujući visokoj solarnoj proizvodnji, praćena novim naglim večernjim rastom. Sa mađarskom oktobarskom cenom električne energije i dalje na 205 evra/MWh, terminsko tržište ukazuje da bi utorakovo olakšanje moglo biti samo privremeno.
