Cene električne energije na dan-unapred tržištima pale su na većini tržišta jugoistočne Evrope za isporuku u petak, predvođene Srbijom i Grčkom, jer su snažnije prognoze proizvodnje iz solarnih i vetroelektrana nadjačale uticaj smanjenog regionalnog uvoza i uglavnom stabilne potrošnje. Istovremeno, širenje razlike između cena električne energije u Centralnoj i Zapadnoj Evropi ukazalo je na i dalje prisutna ograničenja prekograničnih kapaciteta i rizike povezane sa večernjim skokom potražnje.
Bazna cena na mađarskom HUPX tržištu pala je za 16,8 €/MWh, na 179,78 €/MWh, dok je cena u Rumuniji smanjena za 20,9 €, na 175,92 €/MWh. Bugarska je zabeležila pad od 23,9 €, na 169,02 €/MWh, dok je Grčka pala za čak 33,3 €, na 159,57 €/MWh.
Srbija je imala najnižu cenu među glavnim tržištima JIE, od 149,76 €/MWh, što predstavlja pad od 35,2 €/MWh u odnosu na prethodnu sesiju. Time je SEEPEX bio 30,02 €/MWh ispod HUPX-a.
Slovenija i Hrvatska približile su se nivou od oko 169 €/MWh, dok je Crna Gora zabeležila 176,41 €/MWh, a Severna Makedonija 156,42 €/MWh. Albanija je predstavljala glavni izuzetak od regionalnog trenda, sa rastom od 7,9 €/MWh, na 181,57 €/MWh, čime je cena bila nešto viša nego u Mađarskoj.
Italija je ostala najskuplje susedno tržište, sa cenom od 211,17 €/MWh, dok je Nemačka zabeležila znatno nižu cenu od 88,95 €/MWh.
Suprotna kretanja dodatno su proširila razliku između HUPX-a i Nemačke na 90,82 €/MWh, što je gotovo 28 €/MWh više nego u prethodnoj sesiji. Mađarska je istovremeno zadržala premiju od 20,21 €/MWh u odnosu na Grčku, što ukazuje na nastavak divergencije između zapadnoevropskih i tržišta JIE uprkos opštem padu cena u regionu.
Obnovljivi izvori pokreću pad cena u regionu
Glavni faktor koji je vršio pritisak na cene električne energije u JIE za petak bilo je očekivano povećanje proizvodnje iz obnovljivih izvora.
Prognozirana solarna proizvodnja u posmatranom regionu povećana je za približno 1.154 MW u odnosu na prethodni dan, na 7.122 MW, dok je proizvodnja iz vetra porasla za 318 MW, na 2.375 MW. Istovremeno, prognozirana potrošnja električne energije ostala je gotovo nepromenjena, na 32.689 MW, što je svega 29 MW više nego dan ranije.
Pad cena posebno je značajan imajući u vidu da se očekivalo i manje oslanjanje regiona na uvoz. Neto uvoz Mađarske i JIE smanjen je na 1.954 MW, sa prethodnih 2.637 MW, dok su prilivi iz pravca Austrije i Slovačke pali za 861 MW, na 2.888 MW.
Istovremeno, izvoz električne energije iz JIE ka Italiji povećan je na 1.279 MW, sa 1.052 MW, čime je zadržan značajan tok električne energije sa juga ka zapadu uprkos znatno višim cenama na italijanskom tržištu.
Ova kombinacija ukazuje na to da je dodatna proizvodnja iz obnovljivih izvora bila dovoljna da nadomesti deo pada uvoza i izvrši pritisak na veleprodajne cene širom Balkana. Efekat je bio najizraženiji u Srbiji, Grčkoj i Bugarskoj, dok je Albanija ostala relativno zategnuta, a Italija je i dalje pružala najjači izvozni cenovni signal.
Večernji skok cena održava visoku volatilnost
Uprkos nižim prosečnim cenama, satna struktura tržišta ostala je veoma volatilna.
Na HUPX-u su cene za petak pale na svega 51,1 €/MWh oko 14. sata, da bi potom porasle na 304,1 €/MWh u 21. satu. Raspon od čak 253 €/MWh tokom jednog dana pokazuje sve izraženiju razliku između perioda visoke solarne proizvodnje tokom dana i večernjeg perioda naglog pada proizvodnje iz solarnih elektrana.
Sličan obrazac zabeležen je i u Srbiji, iako sa nešto manjim intenzitetom. Cene na SEEPEX-u pale su na minimum od 69,9 €/MWh oko 13. sata, pre nego što su porasle na 244,9 €/MWh u 21. satu.
Bazna cena u Srbiji od 149,76 €/MWh ostala je iznad sedmodnevnog proseka od 142,2 €/MWh, uprkos snažnom dnevnom padu. To pokazuje da je kretanje cena u petak pre predstavljalo korekciju nakon povišenih nivoa iz prethodne sesije nego povratak na stabilno niske cene električne energije.
Signali sa terminskog tržišta ostaju neujednačeni
Terminska kriva pokazala je manje izražen medveđi trend u odnosu na spot tržište.
Mađarski ugovor za 37. nedelju poskupeo je za 4,5 €/MWh, na 180,50 €/MWh, dok je ugovor za 38. nedelju pojeftinio za 5 €/MWh, na 178,50 €/MWh. Oktobarski ugovor zabeležio je znatno veći pad od 14 €/MWh, na 186 €/MWh, dok je kalendarski ugovor ostao nepromenjen na 141 €/MWh.
Razlika između mađarskog i nemačkog terminskog ugovora za 37. nedelju povećana je za 3 €/MWh, na 40,50 €/MWh, dok je oktobarski spread smanjen za 8,5 €/MWh, na 36 €/MWh.
Niže cene energenata i emisija dodatno su podržale pad na spot tržištu. Cena gasa na CEGH-u pala je za 1,2 €/MWh, na 73,69 €/MWh, dok su EU emisione dozvole pojeftinile za 0,5 €/t, na 83,53 €/t. Gasni ugovori za oktobar i četvrti kvartal pali su za po 2 €/MWh, na 73 €/MWh, dok je API 2 ugalj pojeftinio za 0,5 €/t, na 136,5 €/t.
Olakšanje zahvaljujući obnovljivim izvorima, ali fleksibilnost ostaje ključni rizik
Podaci za petak ukazuju na privremeni prelazak sa ovonedeljne eskalacije cena izazvane manjkom raspoložive ponude ka izraženije strukturi cena koju određuje proizvodnja iz obnovljivih izvora.
Cena u Srbiji od 149,76 €/MWh i u Grčkoj od 159,57 €/MWh predstavljaju značajno olakšanje u odnosu na povišene nivoe iz četvrtka. Međutim, snažan rast cena tokom večeri — na više od 240 €/MWh u Srbiji i 300 €/MWh u Mađarskoj — pokazuje da tržište i dalje veoma snažno reaguje na pad solarne proizvodnje nakon zalaska sunca.
Kombinacija visokih večernjih cena, velikog HUPX-Nemačka spreada i smanjenog regionalnog uvoza ukazuje na to da prekogranični kapaciteti i fleksibilnost elektroenergetskog sistema ostaju ključni rizici za formiranje cena na tržištima JIE.
Petkov pad cena stoga ne predstavlja toliko povratak ka jeftinoj električnoj energiji koliko promenu dnevne strukture cena: obilna proizvodnja iz obnovljivih izvora obara cene tokom dana, dok ograničena fleksibilnost sistema i manjak ponude u večernjim satima i dalje drže cene na visokim nivoima.
