Mađarska je u 34. nedelji ostala jedno od najskupljih tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi, dok je elektroenergetski sistem značajno povećao proizvodnju iz termoelektrana i postao znatno zavisniji od neto uvoza električne energije.
Prosečna cena električne energije na mađarskom tržištu dan-unapred iznosila je 155,16 evra/MWh, što predstavlja rast od 7,2% u odnosu na 33. nedelju. Time je Mađarska, među posmatranim tržištima, bila jeftinija samo od Italije, dok je u odnosu na susednu Srbiju zabeležila cenovnu premiju od približno 22 evra/MWh.
Podaci o proizvodnji pokazuju značajnu promenu u mađarskom proizvodnom miksu u odnosu na 30. nedelju. Ukupna proizvodnja iz termoelektrana povećana je za čak 149,48%, pri čemu se najveći deo rasta pripisuje većoj proizvodnji iz gasnih elektrana. Istovremeno je neto uvoz električne energije povećan za 139,08%.
Ova kombinacija je značajna jer su oba izvora dodatnog snabdevanja bila izložena povišenim graničnim troškovima. Uvozna električna energija dolazila je sa regionalnog tržišta koje se takođe suočavalo sa zategnutijim uslovima, dok su se evropske cene prirodnog gasa približavale najvišim nivoima od početka 2023. godine.
Doprinos hidroelektrana u Mađarskoj ostao je minimalan i dodatno je smanjen za 11,92% u odnosu na 30. nedelju, iako je pad zabeležen sa već niske početne osnove. To znači da je mađarsko tržište raspolagalo sa manje domaćih fleksibilnih kapaciteta sa niskim graničnim troškovima u trenucima kada se proizvodnja iz obnovljivih izvora brzo menjala.
Cenovna premija Mađarske zato nije bila samo posledica visoke potrošnje. Potražnja za električnom energijom zapravo je smanjena za 0,48% u odnosu na 30. nedelju. Umesto toga, struktura 34. nedelje ukazuje na to da su ekonomika i dostupnost proizvodnih kapaciteta bili dominantni faktori koji su određivali nivo cena.
Za regionalno tržište, pozicija Mađarske je značajna jer stvara snažan podsticaj za priliv električne energije iz jeftinijih susednih sistema. Srbija je tokom nedelje posebno izdvojena kao tržište sa značajnim cenovnim diskontom, što je stvaralo jasan signal za plasman električne energije ka severu, kada je bio raspoloživ dovoljan prekogranični prenosni kapacitet.
Mađarsko tržište zato nastavlja da funkcioniše kao tržište visoke vrednosti unutar sistema trgovine električnom energijom u Jugoistočnoj Evropi. Tokom perioda visokih cena gasa i ograničene domaće proizvodnje sa niskim graničnim troškovima, ova cenovna premija može veoma brzo da se poveća.
Nedelja 34 pruža jasan primer takve situacije: Mađarska nije beležila neuobičajeno snažan rast potrošnje, ali su troškovi i struktura raspoložive proizvodnje bili dovoljni da veleprodajne cene ostanu znatno iznad nivoa zabeleženih na većem delu Balkana.
Za trgovce električnom energijom, ovakav razvoj događaja dodatno potvrđuje značaj mađarskog tržišta za regionalne cenovne razlike. Kombinacija veće proizvodnje iz termoelektrana, rastućeg uvoza i ograničene hidroproizvodnje može održavati visoku cenovnu premiju Mađarske u odnosu na susedna tržišta, posebno tokom sati sa najvećim opterećenjem sistema.
