Rumunija je u 34. nedelji proizvela znatno više električne energije iz varijabilnih obnovljivih izvora nego u 30. nedelji, ali je istovremeno ostala izložena jednim od najviših nivoa veleprodajnih cena električne energije u Jugoistočnoj Evropi, dok je hidroenergetski bilans oslabio, a proizvodnja iz termoelektrana naglo porasla.
Proizvodnja električne energije iz varijabilnih obnovljivih izvora u Rumuniji povećana je za 37,8% u odnosu na 30. nedelju, što predstavlja jedan od najvećih rastova među posmatranim tržištima. Posmatrano izolovano, takav rast mogao bi da ukaže na ublažavanje pritiska na veleprodajne cene električne energije.
Ostatak proizvodnog miksa, međutim, kretao se u potpuno drugačijem smeru. Proizvodnja hidroelektrana smanjena je za 22,66%, dok je proizvodnja iz termoelektrana povećana za 45,86%. Neto uvoz električne energije smanjen je za 55,63%, što ukazuje na to da je domaći elektroenergetski sistem pokrivao veći deo svojih potreba sopstvenom proizvodnjom.
Prosečna cena električne energije na rumunskom tržištu dan-unapred u 34. nedelji dostigla je 152,54 evra/MWh, što predstavlja rast od 6,6% u odnosu na 33. nedelju. Zatezanje tržišnih uslova nastavilo se i nakon posmatrane nedelje. Cena električne energije dan-unapred u Rumuniji dostigla je 186,50 evra/MWh 26. avgusta, što je bila najviša vrednost među tržištima Jugoistočne Evrope navedena za taj dan.
Ovaj primer pokazuje da ukupan obim proizvodnje iz obnovljivih izvora nije dovoljan za objašnjenje kretanja tržišnih cena. Proizvodnja iz vetra i solarnih elektrana može da raste, dok istovremeni pad fleksibilne hidroproizvodnje povećava zavisnost sistema od skupljih termoenergetskih kapaciteta tokom određenih sati.
Slučaj Rumunije dodatno potvrđuje značaj strukture proizvodnog miksa. Jedan megavat-sat električne energije proizveden iz solarnih elektrana tokom perioda oko sredine dana, kada je snabdevanje već relativno dobro, nema istu sistemsku vrednost kao megavat-sat hidroenergije koji je raspoloživ tokom večernjeg vršnog opterećenja.
Slična razlika postoji i kod prekogranične trgovine električnom energijom. Rumunija je značajno smanjila neto uvoz, što sa stanovišta sigurnosti snabdevanja može biti pozitivno, ali istovremeno znači da je veći deo potreba sistema morao da bude pokriven domaćom proizvodnjom, uključujući skuplje termoenergetske kapacitete kada susedna tržišta nisu mogla ili nisu bila ekonomski spremna da obezbede dovoljne količine električne energije.
34. nedelja zato predstavlja važno upozorenje protiv tumačenja rasta proizvodnje iz obnovljivih izvora kao automatskog pokazatelja nižih veleprodajnih cena. Količina proizvedene energije iz obnovljivih izvora jeste važna, ali su podjednako značajni vreme proizvodnje, fleksibilnost sistema, raspoloživost hidroelektrana i trošak granične termoenergetske proizvodne jedinice.
Rumunsko tržište jasno pokazuje da veća proizvodnja iz obnovljivih izvora sama po sebi ne garantuje niže cene. Kada je proizvodnja koncentrisana u satima sa manjom tržišnom vrednošću, a raspoloživost fleksibilnih kapaciteta opadne, sistem može ostati izložen visokim cenama čak i uz snažan rast ukupne proizvodnje iz obnovljivih izvora.
