Tržište električne energije u Jugoistočnoj Evropi sve se više deli na dva jasno izražena dnevna cenovna režima: relativno dobro snabdeven period oko sredine dana, pod uticajem solarne proizvodnje, i znatno zategnutije tržište tokom večernjih sati, kada proizvodnja iz fotonaponskih elektrana opadne.
Satni grafikon cena za 34. nedelju pruža jedan od najjasnijih prikaza ove strukture. Na glavnim tržištima Jugoistočne Evrope cene se od jutarnjih nivoa naglo spuštaju prema sredini dana, a zatim od kasnog popodneva brzo rastu. Na nekoliko tržišta cene se tokom večernjeg vršnog opterećenja približavaju nivou od 200 evra/MWh ili ga premašuju, dok su vrednosti tokom sredine dana znatno niže. Grafikon na 14. strani pokazuje da se ovaj regionalni obrazac u velikoj meri istovremeno javlja u Grčkoj, Italiji, Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Srbiji i Hrvatskoj.
Ovakav oblik krive je značajan jer menja shvatanje toga koja proizvodnja električne energije ima najveću tržišnu vrednost. Proizvodnja iz solarnih elektrana može biti obilna tokom dnevnih sati, ali nakon zalaska sunca više ne doprinosi snabdevanju sistema. Dostupnost proizvodnje iz vetra takođe je bila slabija širom regiona tokom 34. nedelje, uz pad od 26,4% u odnosu na 30. nedelju. Zbog toga su hidroelektrane, termoelektrane i uvoz električne energije morali da preuzmu veći deo potrebe za balansiranjem sistema tokom večernjih sati.
Rezultat je sve veća razlika između električne energije manje i veće tržišne vrednosti u različitim delovima dana.
Za proizvođače električne energije, ovaj trend znači da godišnji ili nedeljni proseci cena sve manje pružaju potpunu sliku potencijalnih prihoda. Proizvođač koji može da koncentriše proizvodnju tokom večernjih sati može ostvariti znatno veću vrednost od proizvođača koji istu količinu električne energije proizvodi tokom perioda sa visokom solarnom proizvodnjom.
Kod sistema za skladištenje energije, ekonomika postaje podjednako jasna. Električna energija može potencijalno da se skladišti tokom perioda nižih cena oko sredine dana i plasira na tržište tokom večernjeg rasta cena. Što je izraženija razlika između dnevnih i večernjih cena, veći je teorijski bruto raspon koji baterijski sistemi mogu da iskoriste, pre uračunavanja gubitaka pri punjenju i pražnjenju, tržišnih naknada i drugih troškova.
I prekogranični prenosni kapacitet dobija veću vrednost tokom ovih sati. Susedni sistem koji raspolaže viškovima hidroenergije, proizvodnje iz vetra ili termoelektrana može ostvariti znatno veću tržišnu vrednost svog viška kada uvozno tržište uđe u period večernjeg rasta cena.
Grafikon za 34. nedelju zato ukazuje na strukturnu promenu u trgovini električnom energijom u Jugoistočnoj Evropi. Ključno pitanje na tržištu sve češće nije samo koja je zemlja tokom nedelje najjeftinija ili najskuplja, već koji sistem raspolaže fleksibilnom proizvodnjom električne energije u ograničenom broju sati sa najvećom tržišnom vrednošću.
Ovakva promena će verovatno povećati značaj prognoziranja proizvodnje i potrošnje na satnom nivou, optimizacije skladištenja energije i raspoloživosti prekograničnih prenosnih kapaciteta u regionalnim strategijama trgovine električnom energijom.
