Grčka je tokom 34. nedelje zabeležila najveći rast cene električne energije u Jugoistočnoj Evropi, pružajući posebno jasan primer kako manjak proizvodnje iz vetra može da nadjača ostale povoljne tržišne faktore.
Prosečna cena električne energije na grčkom tržištu dan-unapred porasla je za čak 41,2% u odnosu na 33. nedelju, na 144,41 evra/MWh. Istovremeno, potrošnja električne energije bila je 10,87% niža nego u 30. nedelji, što znači da rast cena nije bio posledica povećanja ukupne potražnje.
Kretanje proizvodnje iz obnovljivih izvora pruža znatno bolje objašnjenje. Proizvodnja električne energije iz vetra u Grčkoj pala je za 48,2% u odnosu na 30. nedelju, što predstavlja jedan od najvećih padova zabeleženih u regionu. Nasuprot tome, proizvodnja iz solarnih elektrana povećana je za 4,3%. Ukupna proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora energije ipak je smanjena za 9,6%.
Razlika između vetra i solarne energije je značajna. Dodatna proizvodnja iz solarnih elektrana može da ublaži cene tokom dnevnih sati, ali ne može u potpunosti da nadoknadi gubitak proizvodnje iz vetra tokom ostatka dnevnog profila. Nakon zalaska sunca, sistem mora da nadomesti i nestanak solarne proizvodnje i nedostatak proizvodnje iz vetra, oslanjajući se na hidroelektrane, termoelektrane ili uvoz električne energije.
Proizvodnja iz grčkih termoelektrana povećana je za 7,45%, što pokazuje da je bilo potrebno više konvencionalnih proizvodnih kapaciteta kako bi se pokrila preostala potražnja. Grčka je, međutim, istovremeno značajno poboljšala svoju neto izvoznu poziciju, prelazeći sa bilansa od svega 6,72 GWh u 30. nedelji na izvoz od 114,39 GWh u 34. nedelji.
Ova kombinacija pokazuje zbog čega nedeljni proseci mogu da prikriju značajne satne razlike. Grčka može da izvozi električnu energiju tokom perioda visoke proizvodnje iz obnovljivih izvora, dok istovremeno beleži veoma visoke domaće cene u satima kada dostupnost obnovljivih izvora značajno opadne.
Iskustvo iz 34. nedelje zato je manje klasična priča o nestašici, a više priča o fleksibilnosti elektroenergetskog sistema. Instalirani kapaciteti obnovljivih izvora mogu biti značajni, ali tržišna vrednost dispečabilne proizvodnje brzo raste kada je proizvodnja iz obnovljivih izvora koncentrisana u užem broju sati.
Rast cena u Grčkoj predstavlja upozorenje za elektroenergetske sisteme širom Jugoistočne Evrope koji se sve više oslanjaju na solarne elektrane. Snažna proizvodnja tokom dnevnih sati sama po sebi ne uklanja cenovni rizik. Bez dovoljne proizvodnje iz vetra, hidroelektrana, sistema za skladištenje energije ili drugih fleksibilnih kapaciteta, prelazak sa dnevnog na večernji režim može postati ključni događaj koji određuje cenu električne energije tokom dana.
