Slovenačka neto proizvodnja električne energije pala je za 9% međugodišnje u julu 2026. godine, pošto su znatno niža proizvodnja iz hidroelektrana i termoelektrana nadmašile dalji rast proizvodnje iz vetra i solarnih elektrana.
Ukupna neto proizvodnja iznosila je 996 GWh, što je ujedno 13% manje nego u junu, prema podacima koje je objavio Statistički zavod Republike Slovenije.
Proizvodnja iz termoelektrana pala je 41% međugodišnje, na 47 GWh, dok je proizvodnja hidroelektrana smanjena za 35%, na 212 GWh.
Proizvodnja nuklearne elektrane Krško smanjena je nešto blaže, za 2%, i iznosila je 497 GWh.
Proizvodnja iz vetra i sunca kretala se u suprotnom smeru, pri čemu je njihova kombinovana proizvodnja povećana za 30%, na 240 GWh.
Slabiji bilans domaće proizvodnje odrazio se i na prekogranične tokove električne energije. Slovenija je uvezla 1,035 TWh, oko 1% više nego u julu 2025. godine, dok je izvoz smanjen za 15%, na 897 GWh.
Potrošnja električne energije u domaćinstvima dostigla je 234 GWh, što predstavlja povećanje od 1% u odnosu na jun, dok su komercijalni potrošači potrošili 618 GWh, odnosno 4% više nego prethodnog meseca.
Širi podaci o snabdevanju energijom takođe su pokazali slabljenje. U odnosu na jun, snabdevanje lož-uljem smanjeno je za 40%, TNG je pao 16%, kameni ugalj 2%, dok je snabdevanje prirodnim gasom smanjeno za 2%.
Na godišnjem nivou, snabdevanje lož-uljem bilo je manje za 53%, TNG-om 34%, kamenim ugljem 19%, kerozinom 16%, a prirodnim gasom 8%.
Julski podaci ukazuju na i dalje izraženu izloženost Slovenije hidrološkim uslovima. Veća proizvodnja iz vetra i solarnih elektrana delimično je nadoknadila pad proizvodnje iz konvencionalnih izvora, ali su smanjena proizvodnja hidroelektrana i niža dostupnost termoelektrana na kraju povećale oslanjanje zemlje na uvoz električne energije.
