Jugoistočna Evropa razvila je sve sofisticiranija kratkoročna tržišta električne energije, ali mogućnost prenosa rizika duž krive dospeća i dalje je neujednačena. Taj jaz postaje jedan od najvažnijih izazova za trgovanje u regionu, jer se proizvođači, snabdevači i industrijski potrošači suočavaju sa sve volatilnijom tržišnom izloženošću i traže veću sigurnost u pogledu cena.
SEE spot tržište značajno se promenilo.
Rumunija, Bugarska, Mađarska, Hrvatska, Slovenija i Grčka sve su više integrisane u šire evropske day-ahead i intraday strukture. Cene u intervalima od 15 minuta povećale su granularnost tržišta, dok market coupling ima sve važniju ulogu u određivanju prekograničnih tokova. Srbija ima sopstveno organizovano spot tržište i ostaje pod pažnjom regionalnih trading deskova.
Međutim, kada proizvođač postavi drugačije pitanje — „Po kojoj ceni mogu da zaključam prodaju za narednu godinu?“ — regionalno tržište postaje znatno manje ujednačeno.
To je centralni paradoks trgovine električnom energijom u SEE.
Kratkoročno formiranje cena postaje sve sofisticiranije, dok dugoročni prenos rizika i dalje ostaje fragmentisan.
To je važno jer većina kompanija u elektroenergetskom sektoru ne može da posluje isključivo na dnevnom nivou.
Proizvođač energije iz obnovljivih izvora može želeti da zaštiti značajan deo proizvodnje za narednu godinu. Snabdevač može imati ugovorene fiksne cene sa industrijskim kupcima. Industrijski potrošač može zahtevati sigurnost budžeta, dok trading kuća može želeti da preuzme sezonski ili strukturni rizik.
Svima njima potrebno je efikasno forward tržište.
EEX sada nudi širok spektar futures ugovora za tržišta jugoistočne Evrope, uključujući mađarske, rumunske, bugarske, srpske, slovenačke i grčke proizvode sa različitim mesečnim, kvartalnim i godišnjim rokovima dospeća. Location-spread strukture poput Hungary-Serbia, Hungary-Romania, Hungary-Bulgaria, Hungary-Slovenia i Hungary-Greece dodatno potvrđuju da se učesnici na regionalnom tržištu suočavaju ne samo sa rizikom same cene, već i sa lokacijskim rizikom.
To predstavlja važan deo tržišne infrastrukture.
Mađarska je napravila još jedan korak u povezivanju derivata sa fizičkim tržištem nakon gašenja HUDEX-a. Tokom 2026. godine saradnja HUPX-a i EEX-a omogućila je fizičku isporuku mađarskih futures ugovora, čime je dodatno ojačana veza između futures tržišta i day-ahead aktivnosti na HUPX-u.
EEX je takođe proširio svoj Future-to-Spot mehanizam na Mađarsku, omogućavajući da odgovarajuće futures pozicije učesnika koji ispunjavaju uslove budu pretvorene u odgovarajuće ponude na HUPX day-ahead aukciji.
Međutim, dostupnost proizvoda ne znači automatski i duboku i pouzdanu likvidnost.
To ostaje jedan od ključnih izazova za tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi.
U Nemačkoj učesnici mogu da se oslone na razvijen sistem derivata sa širokim brojem učesnika, etabliranim market makerima i značajnom klirinškom infrastrukturom.
Mnogi SEE proizvodi i dalje se trguju na znatno plićim tržištima.
To može dovesti do širih bid-ask spreadova, otežanog izvršavanja velikih transakcija i veće zavisnosti od etabliranih OTC odnosa.
OTC trgovina zato nije samo zastareli mehanizam koji čeka da nestane.
Na velikom delu jugoistočne Evrope ona i dalje predstavlja ključnu tržišnu infrastrukturu.
Bilateralni EFET sporazumi omogućavaju ugovornim stranama da pregovaraju o kreditnim uslovima, strukturi isporuke, količinama, profilima i lokacijama koje možda nisu dovoljno efikasno dostupne kroz kotirane proizvode.
Cena takve fleksibilnosti jeste veća zavisnost od odnosa sa drugim učesnicima i raspoloživih kreditnih limita.
Učesnik sa snažnim bilateralnim odnosima zato može imati znatno bolji pristup forward likvidnosti od manjeg tržišnog učesnika.
Zbog toga su razvoj forward tržišta i razvoj kreditne i kolateralne infrastrukture tesno povezani.
Još jedan strukturni izazov predstavlja proxy hedžovanje.
Zamislimo srpskog proizvođača energije iz obnovljivih izvora koji ne može da obezbedi dovoljnu likvidnost kroz srpske forward proizvode. On može koristiti HUPX kao proxy za hedžovanje.
Takva strategija smanjuje izloženost prema samoj ceni električne energije, ali ostavlja otvoren basis Srbije i Mađarske.
Ako se srpska električna energija u trenutku realizacije hedža formira 5 €/MWh iznad mađarske, prihodi proizvođača i mađarski hedž neće se u potpunosti međusobno neutralisati.
Isti problem pojavljuje se svaki put kada učesnik koristi likvidnije susedno tržište za hedžovanje manje likvidne domaće izloženosti.
Proxy hedžovanje zato nije savršen hedž.
Ono pretvara rizik same cene u basis rizik.
Za sofisticirane trading deskove to može biti prihvatljiva i aktivno upravljana izloženost. Za manje proizvođače ili industrijske potrošače, preostali rizik može biti mnogo manje vidljiv.
Postoji i drugi problem: profil proizvodnje.
Baseload futures može zaštititi prosečne cene električne energije, ali pruža samo ograničenu zaštitu od stvarne capture cene solarnog ili vetro-portfolija.
Kako se udeo obnovljivih izvora povećava, proizvodnja može biti koncentrisana upravo u periodima kada su veleprodajne cene strukturno niže.
Proizvođač zato može uspešno zaštititi godišnju baseload cenu, a da istovremeno ostane izložen značajnom profilnom riziku i riziku capture cene.
Forward tržište budućnosti moraće da obuhvati više od same zemlje i roka dospeća.
Sve više će morati da vrednuje lokaciju, profil i vreme isporuke.
To stvara važnu ulogu za trading kuće.
One mogu preuzeti i posredovati rizike koje standardizovani berzanski proizvodi ne mogu uvek efikasno obuhvatiti, uključujući profile proizvodnje iz obnovljivih izvora, izloženost balansiranju, prekogranični basis i prilagođene profile potrošnje.
Takvo posredovanje ima ekonomsku vrednost i samim tim nosi svoju maržu.
Strateško pitanje jeste da li će jugoistočna Evropa postepeno prebacivati sve veći deo ovog rizika na transparentna, kliringom podržana tržišta ili će nastaviti da se oslanja na kombinaciju berzi, OTC ugovora i proxy hedžovanja.
Najverovatniji ishod jeste hibridni model.
Kotirana tržišta mogu pružiti transparentnost, standardizaciju i kliring, dok će OTC tržišta nastaviti da obezbeđuju prilagođene strukture i izloženosti tamo gde berzanski proizvodi nisu dovoljno likvidni.
Ključno je da forward likvidnost postane dovoljno duboka kako bi elektroenergetske kompanije mogle da upravljaju dugoročnom izloženošću bez ugrađivanja prekomernih premija za rizik u svoje komercijalne odluke.
Jugoistočnoj Evropi ne nedostaju sofisticirana spot tržišta.
Ono što joj u mnogim segmentima i dalje nedostaje jeste dubina duž forward krive.
Dok se ta dubina ne razvije, troškovi upravljanja dugoročnim rizikom cena električne energije zavisiće ne samo od tržišnih cena, već i od poslovnih odnosa, kolaterala, kreditnih kapaciteta i snage bilansa kompanije.
Elevated by virtu.energy
