Vertikalni gasni koridor razvija se od kratkoročnog odgovora na poremećaje u snabdevanju ruskim gasom u širi infrastrukturni i tržišno-integracioni projekat koji povezuje jug Evrope sa Ukrajinom i gasnim čvorištima u centralnoj Evropi.
Operatori transportnih sistema iz devet zemalja sada učestvuju u projektu. Pored Grčke, Bugarske, Rumunije, Moldavije i Ukrajine, koridoru su se pridružile Srbija, Severna Makedonija, Mađarska i Slovačka, čime su njegov geografski obuhvat i potencijalna komercijalna vrednost značajno prošireni.
Na sastanku u Atini, operatori su se saglasili da formiraju radnu grupu koja će razmotriti tehničke, regulatorne i operativne uslove za integraciju transportnih sistema Srbije i Severne Makedonije. Neposredni izazov nije samo rezervacija prekograničnih transportnih kapaciteta, već i usklađivanje pravila rada, procedura nominacije, transportnih tarifa i standarda kvaliteta gasa između sistema koji su projektovani za različite pravce snabdevanja.
Koridor je prvobitno promovisan kao alternativna ruta za transport prirodnog gasa ka severu iz grčkih LNG terminala, nakon smanjenja ruskog tranzita preko Ukrajine. Danas se sve više pozicionira kao trajna komponenta gasne infrastrukture jugoistočne Evrope, omogućavajući pristup LNG-u, gasu iz Azerbejdžana i potencijalno drugim izvorima snabdevanja koji nisu poreklom iz Rusije.
Grčka je postala glazna južna ulazna tačka projekta. Njen izvozni kapacitet povećan je sa približno 1 milijarde kubnih metara u 2021. godini na oko 9 milijardi kubnih metara, zahvaljujući razvoju LNG infrastrukture i unapređenju transportnih sistema u susednim državama. Dodatni kapaciteti trebalo bi da budu dostupni nakon puštanja u rad gasnog interkonektora Grčka–Severna Makedonija, koje se trenutno očekuje do kraja 2027. godine.
Učešće Srbije moglo bi da ojača zapadnobalkansku dimenziju koridora. Zemlja zauzima strateški položaj između Bugarske, Mađarske i tržišta bivše Jugoslavije, ali je njen gasni sistem istorijski bio orijentisan ka ruskom gasu koji se isporučuje putem gasovoda Balkan Stream. Bolje povezivanje Srbije sa Grčkom obezbedilo bi dodatnu fleksibilnost u izboru izvora snabdevanja, iako će komercijalna korist zavisiti od konkurentnih transportnih tarifa i raspoloživosti čvrsto rezervisanih (firm) kapaciteta na više prekograničnih tačaka.
Naredni praktični korak biće aukcija tromesečnih transportnih kapaciteta u avgustu 2026. godine. Nakon toga se očekuje da svih devet operatora u septembru potpiše Memorandum o razumevanju, kojim će Srbija i Severna Makedonija i formalno biti uključene u ovu inicijativu.
Značaj koridora dodatno raste u trenutku kada Evropska unija radi na potpunom okončanju preostalih uvoza ruskog gasa do jeseni 2027. godine. Poljska i Slovačka takođe su izrazile interesovanje za intenzivnije uključivanje kroz inicijativu Central and South Eastern Europe Energy Connectivity (CESEC).
Sama gasna infrastruktura neće biti dovoljna da obezbedi komercijalno održive tokove gasa. Trasa prolazi kroz više tarifnih zona, pa zbir transportnih naknada može učiniti da LNG dopremljen preko Grčke bude skuplji od alternativnih isporuka koje stižu iz centralne Evrope. Dugoročna vrednost koridora zato će zavisiti od koordinisanih kapacitetskih proizvoda, reforme transportnih tarifa i dovoljne ugovorene tražnje koja će omogućiti kontinuirane, a ne samo povremene tokove prirodnog gasa.
