Dnevno tržište električne energije u jugoistočnoj Evropi zabeležilo je izraženu fragmentaciju za isporuku u sredu, 29. jula, pri čemu su tržišta na zapadu regiona, pogođena sušom, nastavila rast cena, dok su Bugarska i Italija zabeležile pad.
Srbija je ostvarila najvišu prosečnu cenu na glavnim berzama u regionu od 145,13 evra/MWh, što predstavlja rast od 28,59 evra/MWh, odnosno 24,5 odsto u odnosu na utorak. Slede Crna Gora sa 143,21 evro/MWh, Slovenija sa 141,59 evra/MWh i Hrvatska sa 138,73 evra/MWh. Austrija je trgovanje završila gotovo na istom nivou kao Hrvatska, sa 138,18 evra/MWh.
Rumunija je poskupela za gotovo 18 odsto, na 132,87 evra/MWh, neznatno iznad Mađarske, gde je cena iznosila 132,34 evra/MWh. Grčka je ojačala na 125,60 evra/MWh, dok je u Severnoj Makedoniji prosečna cena dostigla 114,71 evro/MWh.
Za razliku od većine regiona, Bugarska je zabeležila pad cene od 7,28 evra/MWh, na 101,81 evro/MWh. Time je otvoren cenovni raspon između Srbije i Bugarske od 43,32 evra/MWh, kao i između Crne Gore i Bugarske od 41,40 evra/MWh. Italija je bila još jeftinija, sa 98,06 evra/MWh, čime je privremeno izgubila svoju uobičajenu poziciju najskupljeg izvoznog tržišta za električnu energiju iz zemalja Balkana.
Raspored cena pokazuje da se trenutni nedostatak raspoložive energije više ne koncentriše u Mađarskoj ili Italiji. Najveću graničnu vrednost električne energije trenutno beleže Srbija, Crna Gora, Hrvatska i Slovenija, što odražava slabiju proizvodnju iz hidroelektrana, ograničenja u radu termoelektrana i visoke troškove nabavke zamenske električne energije preko prekograničnih prenosnih pravaca opterećenih zagušenjima.
Rast cena u Rumuniji posledica je ispada približno 700 MW proizvodnog kapaciteta u prvom bloku Nuklearne elektrane Černavoda, dok je situacija u Srbiji u velikoj meri uslovljena izuzetno nepovoljnom hidrologijom Dunava. Hidroelektrana Đerdap 1, najveći hidroenergetski objekat u zemlji, poslednjih dana proizvodi oko 5.000 MWh dnevno, odnosno približno trećinu uobičajene dnevne proizvodnje. Nizak vodostaj Dunava istovremeno je smanjio mogućnosti za hlađenje u Termoelektrani Kostolac, ali i otežao dopremanje uglja rečnim baržama.
Niža cena u Bugarskoj ne znači da je domaće tržište slabo. Proizvodnja električne energije u periodu od 1. januara do 26. jula povećana je za 5,61 odsto, na 25,02 TWh, dok je potrošnja rasla još brže, za 6,54 odsto, dostigavši 23,56 TWh. Zemlja je zadržala izvozni suficit od 1,46 TWh, ali je on manji u odnosu na 1,57 TWh ostvaren u istom periodu prošle godine.
Najveći doprinos rastu proizvodnje dala je hidroenergija, čija je proizvodnja gotovo udvostručena – sa 1,69 TWh na 3,27 TWh. Proizvodnja iz obnovljivih izvora energije priključenih na prenosnu mrežu povećana je za 11,87 odsto, na 2,62 TWh, dok je proizvodnja iz obnovljivih izvora priključenih na distributivnu mrežu porasla za 4,14 odsto, na 2,48 TWh. Zahvaljujući tome, Bugarska može da zadrži niske kratkoročne granične troškove proizvodnje, ali brži rast domaće potrošnje postepeno smanjuje količine električne energije raspoložive za izvoz.
Zbog toga se komercijalna vrednost prekograničnih prenosnih kapaciteta sve više usmerava ka snabdevanju Srbije, Crne Gore i Hrvatske. Trgovci koji raspolažu garantovanim prekograničnim prenosnim kapacitetima iz Bugarske trenutno mogu da ostvare cenovne razlike veće od 35–40 evra/MWh na dnevnom proseku, iako će deo tog potencijalnog prihoda biti umanjen zbog gubitaka u prenosu, ograničenja pri nominaciji prekograničnih tokova i zagušenja na međusistemskim interkonekcijama.
