Analiza tržišta kompanije Electricity.Trade za maj 2026. godine pokazuje da likvidnost na tržištima dan unapred postaje sve važnija karakteristika tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi. Tokom meseca koji su obeležili više veleprodajne cene električne energije, intenzivniji prekogranični tokovi i povećana tržišna volatilnost, nekoliko regionalnih berzi električne energije zabeležilo je rast obima trgovanja, potvrđujući sve značajniju ulogu organizovanih tržišta u formiranju cena i upravljanju tržišnim rizicima.
Jedan od najsnažnijih signala stigao je sa SEEPEX-a, gde je obim trgovine električnom energijom u Srbiji tokom maja dostigao 566,3 GWh, što predstavlja rast od 16,99% u odnosu na april i 13,31% u poređenju sa istim mesecom prošle godine. Povećana aktivnost na berzi poklopila se sa prelaskom Srbije u poziciju neto uvoznika električne energije od 422,97 GWh, dok je prosečna cena na tržištu dan unapred porasla na 96,63 €/MWh. Kombinacija ograničenije domaće ponude i većeg obima trgovanja ukazuje na to da učesnici na tržištu sve više koriste berzu kao instrument za upravljanje cenovnim rizikom i obezbeđivanje snabdevanja, umesto da se oslanjaju isključivo na bilateralne ugovore ili mehanizme balansiranja.
Obim trgovanja povećan je i na nekoliko drugih vodećih regionalnih berzi električne energije. Mađarski HUPX zabeležio je mesečni rast od 6,35%, na 2.591,57 GWh, dok je promet na italijanskom IPEX-u povećan za 4,54%, na 22.994,12 GWh. Bugarski IBEX ostvario je rast od 3,51%, na 2.675,87 GWh, dok je grčki HENEX zabeležio skromnije povećanje od 1,60%, na 3.878,31 GWh. Iako ova tržišta imaju različite uloge u regionalnom elektroenergetskom sistemu, sva su zabeležila veću aktivnost tokom perioda viših cena električne energije i promenjenih prekograničnih tokova.
Rumunija i Hrvatska predstavljale su izuzetke u odnosu na širi regionalni trend. Na rumunskom OPCOM-u obim trgovanja smanjen je za 2,48%, na 1.111,15 GWh, dok je promet na hrvatskom CROPEX-u opao za 3,97%, na 877,24 GWh. Uprkos manjoj aktivnosti na berzama, obe zemlje zabeležile su značajan rast veleprodajnih cena električne energije – prosečna cena u Rumuniji dostigla je 109,56 €/MWh, dok je u Hrvatskoj iznosila 103,58 €/MWh. Ovakvi rezultati pokazuju da razvoj tržišne likvidnosti i dalje nije ujednačen širom jugoistočne Evrope, iako se cenovna volatilnost povećava u gotovo svim tržištima.
Za učesnike na tržištu električne energije, likvidnost na berzi postala je strateški faktor, a ne samo pokazatelj obima trgovanja. Veća likvidnost omogućava efikasnije upravljanje rizikom (hedžing), povećava transparentnost formiranja cena, poboljšava odnose između kupovnih i prodajnih cena (bid-ask spred) i olakšava razvoj ugovora o kupoprodaji električne energije (PPA ugovora), kao i drugih dugoročnih ugovora zasnovanih na pouzdanim tržišnim referencama. Kako elektroenergetski sistemi jugoistočne Evrope postaju sve više pod uticajem proizvodnje iz obnovljivih izvora, prekogranične trgovine električnom energijom i graničnih cena koje određuju gasne elektrane, likvidne berze električne energije postaju jedan od ključnih elemenata regionalne tržišne infrastrukture.
Prema navodima Electricity.Trade-a, maj je pokazao da tržišna volatilnost i likvidnost na berzama električne energije postaju sve snažnije povezane, iako razvoj nije ravnomeran u celom regionu. Srbija, Mađarska, Italija, Bugarska i Grčka zabeležile su rast aktivnosti na tržištu dan unapred, dok su Rumunija i Hrvatska ukazale na i dalje prisutne razlike u dubini tržišta. Širi trend pokazuje da tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi postaju transparentnija i pogodnija za trgovanje, ali i dalje ostaju fragmentisana, stvarajući istovremeno nove prilike i dodatne rizike za elektroprivrede, trgovce električnom energijom, industrijske potrošače i finansijske učesnike na tržištu.
