Analiza tržišnih trendova kompanije Electricity.Trade za maj 2026. godine pokazuje da je potražnja za električnom energijom širom jugoistočne Evrope pratila veoma različite pravce, pri čemu su neka tržišta zabeležila rast potrošnje, dok su druga ostvarila značajne padove. Uprkos ovim različitim kretanjima potražnje, veleprodajne cene električne energije porasle su na većini evropskih tržišta jugoistočne Evrope, što pokazuje da su visoke cene tokom maja bile rezultat šire kombinacije tržišnih faktora, a ne samo promena u potrošnji električne energije.
Među najvećim tržištima u regionu, Srbija je zabeležila jedan od najvećih mesečnih rasta potražnje za električnom energijom, od 4,26%, zatim Italija sa 3,29% i Grčka sa 2,44%. Veća potrošnja doprinela je održavanju visokih cena električne energije na ovim tržištima, pri čemu je prosečna veleprodajna cena u Srbiji dostigla 96,63 €/MWh, dok je Italija ostala tržište sa najvišom cenom u regionu, sa prosekom od 119,35 €/MWh. Grčka je ostvarila prosečnu cenu od 88,98 €/MWh, uprkos snažnoj proizvodnji iz obnovljivih izvora i hidroelektrana. U Srbiji je rast potražnje bio praćen slabijom proizvodnjom iz hidroelektrana i neto uvozom električne energije od 422,97 GWh, što je dodatno zaoštrilo tržišne uslove.
Nasuprot tome, nekoliko drugih tržišta jugoistočne Evrope zabeležilo je pad potražnje za električnom energijom, iako su veleprodajne cene nastavile da rastu. Potrošnja električne energije smanjena je za 9,66% u Bugarskoj, 7,51% u Mađarskoj, 5,09% u Turskoj, 4,24% u Hrvatskoj i 3,59% u Rumuniji. Ipak, prosečna cena električne energije u Bugarskoj povećana je za 11,08%, u Mađarskoj za 10,31%, dok je Hrvatska zabeležila rast od 14,55%, a Rumunija najveći rast od 14,66%. Turska je bila značajan izuzetak, sa padom prosečne cene električne energije na 11,17 €/MWh, jer su se niža potražnja i obilna proizvodnja iz hidroelektrana kombinovale sa potpuno drugačijim tržišnim uslovima.
Rezultati iz maja pokazuju da formiranje cena električne energije u jugoistočnoj Evropi postaje sve više regionalni proces, a ne pojava koja zavisi isključivo od domaće potražnje. Tržišta sa padom potrošnje i dalje mogu da zabeleže rast cena ukoliko zavise od uvoza električne energije, imaju izraženu izloženost prirodnom gasu kao graničnom energentu za formiranje cena, suočavaju se sa slabijom proizvodnjom iz hidroelektrana ili su snažno povezana sa skupljim susednim tržištima. Hrvatska predstavlja dobar primer ove dinamike, jer je pad potražnje bio praćen neto uvozom električne energije od 583,90 GWh i značajnim rastom veleprodajnih cena. Sličan obrazac zabeležen je i u Rumuniji, gde je smanjenje potrošnje bilo praćeno padom proizvodnje iz nuklearnih elektrana od 77,31%, većom proizvodnjom iz gasnih elektrana i nastavkom oslanjanja na uvoz električne energije.
Prema navodima Electricity.Trade-a, ključna poruka analize za maj jeste da se potražnja za električnom energijom mora posmatrati zajedno sa promenama u strukturi ponude u regionu. Iako promene potrošnje ostaju važan tržišni pokazatelj, one više ne određuju dosledno kretanje veleprodajnih cena. Umesto toga, cene sve više odražavaju zajednički uticaj potražnje za električnom energijom, proizvodnje iz obnovljivih izvora, hidroloških uslova, zavisnosti od uvoza, prekograničnih tokova električne energije i cena prirodnog gasa. Zbog toga precizno prognoziranje tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi sve više zahteva integrisane tržišne modele koji istovremeno analiziraju opterećenje sistema, proizvodni miks, troškove energenata i ograničenja u prenosnoj mreži.
