Analiza tržišta Electricity.Trade za maj 2026. godine pokazuje da su hidrološki uslovi bili jedan od ključnih faktora koji su oblikovali tržište električne energije u jugoistočnoj Evropi, otkrivajući jasnu podelu između zemalja koje su imale koristi od veće proizvodnje iz hidroelektrana i onih koje su se suočile sa njenim padom. Umesto ujednačeno vlažnih ili sušnih uslova širom regiona, zabeležene su značajne razlike u proizvodnji hidroelektrana, što je direktno uticalo na tokove trgovine električnom energijom, tržišne bilanse i potrebe za uvozom.
Proizvodnja iz hidroelektrana značajno je porasla na nekoliko tržišta tokom maja. Grčka je zabeležila najveći mesečni rast, pri čemu je proizvodnja povećana za 40,80%, zatim Italija sa rastom od 12,45% i Bugarska sa povećanjem od 7,30%. Veća raspoloživost hidroenergije ojačala je domaće snabdevanje, smanjila zavisnost od termoelektrana i podržala prekogranični izvoz električne energije. Grčka je postala jedan od najvećih neto izvoznika sa 874,20 GWh neto izvoza, dok je Bugarska izvezla 258,65 GWh. Italija je ostala neto uvoznik, ali je njen uvoz električne energije smanjen za 16,41%, na 3.706,01 GWh, zahvaljujući većoj proizvodnji iz hidroelektrana i obnovljivih izvora energije.
Nasuprot tome, proizvodnja iz hidroelektrana oslabila je na nekoliko drugih tržišta jugoistočne Evrope. Srbija je zabeležila najveći pad od 31,68%, zatim Mađarska sa 29,10%, Hrvatska sa 21,17% i Rumunija sa 6,96%. Smanjena proizvodnja iz hidroelektrana direktno je povećala potrebe za uvozom električne energije. Srbija je tokom maja uvezla 422,97 GWh, neto uvoz Hrvatske povećan je na 583,90 GWh, Mađarska je ostala izrazito zavisna od uvoza sa 1.076,31 GWh, dok je Rumunija zabeležila 440,59 GWh neto uvoza.
Hidroenergija ostaje jedan od najvrednijih energetskih resursa u regionu jer obezbeđuje ne samo proizvodnju električne energije već i fleksibilnost elektroenergetskog sistema. Visoka proizvodnja iz hidroelektrana smanjuje potrebu za proizvodnjom iz fosilnih goriva, podstiče izvoz električne energije i omogućava elektroenergetskim sistemima da efikasnije odgovore na promene potrošnje i oscilacije u proizvodnji iz obnovljivih izvora. Kako se kapaciteti vetroelektrana i solarnih elektrana nastavljaju širiti širom jugoistočne Evrope, uloga hidroelektrana u balansiranju sistema postaje sve značajnija za očuvanje stabilnosti elektroenergetske mreže.
Srbija predstavlja jasan primer ove dinamike. Iako su ugalj i lignit u maju činili 56,99% proizvodnog miksa električne energije, slabija proizvodnja iz hidroelektrana u kombinaciji sa većom potrošnjom povećala je potrebu za uvozom električne energije. Hrvatska se suočila sa drugačijim izazovom, gde je neto uvoz činio 43,78% njenog elektroenergetskog miksa, dok su hidroelektrane učestvovale sa 22,83% u proizvodnji. Pad proizvodnje iz hidroelektrana dodatno je povećao zavisnost zemlje od susednih tržišta električne energije.
Prema navodima Electricity.Trade-a, hidrološki trendovi zabeleženi tokom maja ukazuju na važnu strukturnu karakteristiku tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi. Region čini mreža međusobno povezanih rečnih slivova sa veoma promenljivim mesečnim hidrološkim uslovima, što znači da promene u raspoloživosti vode mogu veoma brzo promeniti tokove trgovine električnom energijom, razlike u cenama i potrebe za uvozom. Kako se proizvodnja iz obnovljivih izvora bude dalje povećavala, promenljivost hidroloških uslova ostaće jedan od najvažnijih faktora koji će određivati rizike na regionalnom tržištu električne energije i kretanje veleprodajnih cena.
