Analiza tržišta kompanije Electricity.Trade za maj 2026. godine ističe Grčku kao jedno od najspecifičnijih tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi. Zemlja je zabeležila najnižu prosečnu cenu električne energije za dan unapred među međusobno povezanim tržištima EU u regionu, u iznosu od 88,98 €/MWh, što predstavlja rast od svega 0,29% u odnosu na april i povećanje od 8,59% u poređenju sa majem 2025. godine. Iako je Grčka trgovala po nižim cenama od Bugarske, Srbije, Hrvatske, Mađarske, Rumunije i Italije, njena relativno niža cenovna pozicija nije umanjila regionalni značaj. Naprotiv, zemlja je postala veliki izvoznik električne energije, pokazujući rastući uticaj svog proizvodnog miksa zasnovanog na obnovljivim izvorima energije.
Grčka je tokom maja ostvarila 874,20 GWh neto izvoza električne energije. Zemlja je uvozila električnu energiju iz Albanije i Turske, dok je izvozila prema Severnoj Makedoniji i Bugarskoj, pri čemu nije zabeležena trgovina električnom energijom sa Italijom. Najveći prekogranični tok bio je usmeren ka Bugarskoj, gde je izvoz dostigao 666,23 GWh, potvrđujući sve značajniju ulogu Grčke u snabdevanju susednih tržišta Jugoistočne Evrope.
Proizvodni miks zemlje imao je ključnu ulogu u podršci ovim izvoznim tokovima. Proizvodnja električne energije sastojala se od 57,19% obnovljivih izvora energije, 28,11% prirodnog gasa, 8,42% hidroenergije i 4,29% uglja i lignita. Proizvodnja iz obnovljivih izvora povećana je za 15,88%, dok je proizvodnja hidroelektrana snažno porasla za 40,80%, dostigavši 408,78 GWh, zahvaljujući povoljnijim padavinama. Potrošnja električne energije takođe je povećana za 2,44%, što pokazuje da je izvozni višak Grčke bio rezultat snažnije domaće proizvodnje, a ne slabije potrošnje. Kombinacija visoke proizvodnje iz obnovljivih izvora i hidroelektrana omogućila je zemlji da zadovolji veću domaću potražnju i istovremeno zadrži značajan nivo izvoza električne energije.
Za trgovce električnom energijom, tržišni rezultati Grčke pokazuju rastuću vrednost sistema sa visokim udelom obnovljivih izvora energije koji su podržani fleksibilnim hidroenergetskim kapacitetima. Konkurentne veleprodajne cene omogućile su izvoz grčke električne energije ka susednim tržištima, posebno prema Bugarskoj, dok je prirodni gas nastavio da obezbeđuje balansnu fleksibilnost bez dominantne uloge u proizvodnom miksu. Ovakva tržišna struktura stvara povoljne uslove za prekogranično i unutardnevno trgovanje, pri čemu proizvodnja iz obnovljivih izvora sve više utiče na satne cenovne obrasce, dok hidroenergija obezbeđuje dodatnu operativnu fleksibilnost.
Sveukupno, maj 2026. godine pokazao je da se energetska tranzicija Grčke sve snažnije odražava na regionalnu trgovinu električnom energijom. Visok udeo obnovljivih izvora energije više nije samo pokazatelj dekarbonizacije, već postaje i jedan od ključnih faktora koji oblikuju prekogranične tržišne tokove. Snažna proizvodnja iz obnovljivih izvora i hidroelektrana omogućila je Grčkoj da postane veliki regionalni izvoznik, menjajući tokove električne energije na Balkanu i stvarajući atraktivne mogućnosti za trgovanje duž interkonekcionih pravaca Grčka–Bugarska i Grčka–Severna Makedonija.
