Nedelja 25 ponudila je rani prikaz rizika koji bi mogli oblikovati SEE tržišta električne energije tokom leta 2026. godine. Nedelju je karakterisala kombinacija više potrošnje, slabije hidro proizvodnje u ključnim sistemima, slabijeg vetra, povećanog angažovanja termo kapaciteta i izraženih večernjih cenovnih skokova. Upravo takav obrazac najverovatnije će definisati sledeću fazu letnjeg trgovanja.
Prvi rizik je rast potrošnje usled toplote (cooling demand). Regionalna potrošnja porasla je za 3,1% na 16,34 TWh, pri čemu su Bugarska i Hrvatska zabeležile posebno snažan rast. Italija je dodala najveći apsolutni rast potrošnje, potvrđujući svoju ulogu glavnog uvoznog „sink“-a u regionu. Kako temperature rastu, pritisak potrošnje će se sve više koncentrisati u kasnim popodnevnim i večernjim satima.
Drugi rizik je raspoloživost hidro energije. Regionalna hidro proizvodnja pala je za 4,7% na 3,57 TWh, uz pad u Italiji, Bugarskoj i Rumuniji. Hidro energija je najvažniji fleksibilni obnovljivi izvor u SEE regionu. Njeno slabljenje ne znači samo manju ukupnu ponudu, već i smanjenu sposobnost sistema da odgovori na večernje rampove (evening ramps).
Treći rizik je struktura obnovljive proizvodnje. Solar je porastao za 8,1%, ali je vetar pao za 4,4%. Takva kombinacija obezbeđuje višak energije u podnevnim satima, ali ne štiti večernji deo tržišta. Kako solarni kapaciteti rastu, očekuje se sve izraženiji obrazac nižih dnevnih cena i jačih večernjih spreadova, osim ako skladištenje energije značajno ne poraste.
Četvrti rizik je zavisnost od termo proizvodnje. Termo proizvodnja porasla je za 19,4%, dok je gasna proizvodnja povećana za 32,3%. Iako su niže cene gasa smanjile troškovni pritisak, cene električne energije su ipak rasle jer je sistem zavisio od dispečabilnih izvora. Letnja oskudica će stoga zavisiti od raspoloživosti elektrana, logistike goriva i izloženosti CO₂ troškovima.
Peti rizik je prekogranično zagušenje (cross-border congestion). Neto uvoz SEE regiona je smanjen, ali je Italija i dalje uvezla 1,12 TWh neto, dok su Grčka i Bugarska povećale izvoz, a Srbija prešla u blagi neto izvoz. Letnje tržište će nagraditi zemlje i trgovce koji imaju pristup prenosnim kapacitetima u satima visokih cena.
Šesti rizik je cenovna divergencija. Turska je ostala na 16,66 €/MWh, dok su Italija (127,69 €/MWh) i Mađarska (109,16 €/MWh) bile znatno više. Ovakvi veliki spreadovi stvaraju komercijalne prilike, ali istovremeno pokazuju ograničenja regionalne integracije.
Letnje tržište se, prema tome, kreće ka volatilnijoj strukturi: jeftiniji solarni sati, skupi večernji pikovi, širi prekogranični spreadovi i sve veća vrednost fleksibilnosti. Rizik cena tokom leta u SEE biće određen interakcijom temperature, hidro dostupnosti, vetra, skladištenja, interkonekcija i dispečabilnih kapaciteta.
