CBAM menja trgovanje električnom energijom između Zapadnog Balkana i Evropske unije. To više nije samo klimatski politički instrument. Za trgovce električnom energijom, on je postao prekogranična tržišna varijabla koja sve više utiče na komercijalne odluke.
EU opisuje Mehanizam za prekogranično usklađivanje cena ugljenika (CBAM – Carbon Border Adjustment Mechanism) kao sistem koji ima za cilj da obezbedi da je cena ugljenika plaćena za ugrađene emisije u određene proizvode koji se uvoze u EU. Električna energija je jedan od sektora obuhvaćenih CBAM-om, što ga čini direktnim faktorom u prekograničnom trgovanju električnom energijom.
Za Jugoistočnu Evropu, uticaj je neposredan jer je Zapadni Balkan fizički okružen tržištima EU i ostaje važan za prekogranične tokove električne energije, uključujući tranzit. Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija i Kosovo povezani su sa susednim tržištima EU, stvarajući visoko integrisanu regionalnu mrežu.
U prvom kvartalu 2026. godine, Energetska zajednica je prijavila značajnu promenu u obrascima tokova energije. Komercijalno zakazane prekogranične razmene između EU i Zapadnog Balkana pale su za 25%, dok su cene električne energije na dan unapred u ugovornim stranama Energetske zajednice u proseku bile 30 €/MWh niže nego na susednim tržištima EU.
To je upečatljiv rezultat. Niže cene na Zapadnom Balkanu uobičajeno bi trebalo da podstaknu izvoz ka skupljim tržištima EU. Međutim, CBAM troškovi, zahtevi za dokumentovanjem ruta, verifikacija porekla i regulatorna neizvesnost izgleda da su promenili komercijalno ponašanje.
Ključno pitanje je da je električnu energiju teško fizički pratiti. Kada energija uđe u mrežu, elektroni se ne mogu pratiti kao kontejneri u lancu snabdevanja. Trgovci zato koriste rasporede, komercijalne tokove, garancije porekla, sertifikate, standardne faktore emisije i regulatornu dokumentaciju. U okviru CBAM-a, ovi administrativni elementi mogu značajno uticati na ekonomiku trgovine.
Ovo stvara nekoliko rizika.
Prvi je rizik alokacije troškova. Učesnici na tržištu moraju jasno definisati da li CBAM troškove snosi prodavac, kupac, uvoznik, trgovac ili krajnji potrošač.
Drugi je rizik porekla. Električna energija iz obnovljivih izvora i hidroelektrana i dalje može imati komplikacije ako sertifikati, deklaracije ili transportne šeme ne dokažu poreklo u skladu sa zahtevanim standardima. Energetska zajednica je napomenula da CBAM tretman može uticati i na izvoz zelene električne energije kada se primenjuju standardni faktori emisije.
Treći je tranzitni rizik. Električna energija može prolaziti kroz jurisdikcije Zapadnog Balkana čak i kada je komercijalno poreklo negde drugde. Ako tretman tranzita nije jasan, trgovci mogu izbegavati rute koje izgledaju ekonomski atraktivno, ali nose regulatornu neizvesnost.
Četvrti je bazni (basis) rizik. CBAM može proširiti, poremetiti ili izmeniti spreadove između berzi u EU i Zapadnom Balkanu. Cenovna razlika koja izgleda profitabilno pre primene ugljeničnih troškova može nestati kada se u potpunosti uključe troškovi usklađivanja.
Peti je rizik likvidnosti. Ako učesnici smanje prekograničnu aktivnost zbog CBAM neizvesnosti, likvidnost može opasti. Niža likvidnost povećava volatilnost, smanjuje dubinu tržišta i širi bid-ask spreadove.
Zbog toga CBAM treba posmatrati kao pitanje front-office funkcije, a ne samo pravno ili regulatorno pitanje. Trgovci moraju ugraditi troškove ugljenika, izloženost rutama i zahteve za dokumentacijom u svoje strategije pre ulaska u pozicije.
Za elektroprivrede Zapadnog Balkana, CBAM menja izvozne strategije. Proizvodnja zasnovana na uglju postaje manje konkurentna na tržištu EU, dok hidro sistemi mogu dobiti prednost — ali samo ako su verifikacija porekla i tretman ruta jasno definisani. Proizvođači iz obnovljivih izvora takođe mogu zahtevati jače sertifikacione okvire i sofisticiranije strukture ugovora o otkupu.
Za kupce u EU, CBAM uvodi dodatni nivo dužne pažnje prema drugoj ugovornoj strani (due diligence). Kupovina električne energije preko granice Zapadnog Balkana više nije samo cenovna odluka. Ona sada zahteva procenu intenziteta emisija, ugovorne odgovornosti, sertifikacionih standarda, izveštajnih obaveza i revizorskog traga.
Za kreatore politika, ključni rizik je fragmentacija tržišta. Ako CBAM obeshrabri efikasne prekogranične tokove električne energije, region može doživeti nižu likvidnost, više sistemske troškove i iskrivljene investicione signale.
CBAM je dizajniran kao mehanizam za izjednačavanje cene ugljenika. Međutim, u trgovini električnom energijom Jugoistočne Evrope, on je istovremeno postao i izazov u pogledu ruta, dokumentacije i likvidnosti.
Trgovci koji najefikasnije upravljaju CBAM-om neće nužno biti oni sa najnižom cenom električne energije. To će biti učesnici sa najčvršćim okvirima usklađenosti, najjasnijim ugovornim strukturama i najrazvijenijim upravljanjem rizikom ugljenika.
