Strateški kupci postaju dominantna sila na tržištu energetskih spajanja i akvizicija u Jugoistočnoj Evropi. Infrastrukturni fondovi su i dalje aktivni, developeri nastavljaju rotaciju svojih sredstava, a banke i dalje finansiraju projekte. Međutim, najvažniji kupci sve češće postaju elektroenergetske kompanije i integrisane energetske grupe koje mogu da koriste energetsku imovinu kroz proizvodnju, snabdevanje, trgovanje električnom energijom i korisničke platforme.
Do toga dolazi zato što elektroenergetska tržišta Jugoistočne Evrope postaju sve složenija. Udeo obnovljivih izvora energije raste, ali istovremeno rastu i ograničenja prenosne mreže, rizik od negativnih cena električne energije, troškovi balansiranja sistema, potrebe za skladištenjem energije i prekogranična tržišna volatilnost. U takvom okruženju vlasnik pojedinačnog postrojenja može da ostvari samo deo ukupne vrednosti. Integrisana elektroenergetska kompanija može da ostvari znatno više.
Najjasniji primer predstavlja PPC. Ova grčka elektroenergetska kompanija agresivno širi svoje prisustvo u sektoru obnovljivih izvora energije širom regiona, uključujući i akviziciju rumunskog portfolija kompanije Evryo. Ova transakcija dodala je PPC-u 629 MW operativnih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije, uglavnom vetroelektrana na kopnu, kao i približno 145 MW razvojnih projekata. PPC je ovu akviziciju predstavio kao deo strategije jačanja svoje pozicije u Jugoistočnoj Evropi.
Strateška logika je očigledna. PPC može da koristi rumunske vetroelektrane kako bi smanjio zavisnost od proizvodnje koncentrisane u Grčkoj, uravnotežio regionalni portfolio i podržao svoju transformaciju iz tradicionalne elektroprivrede u regionalnu elektroenergetsku platformu Jugoistočne Evrope.
Saradnja sa kompanijom Metlen dodatno proširuje tu logiku. PPC i Metlen postigli su okvirni sporazum za razvoj do 2 GW solarnih projekata u Italiji, Rumuniji, Bugarskoj i Hrvatskoj. Metlen razvija i gradi projekte, dok ih PPC preuzima nakon priključenja na elektroenergetsku mrežu.
Ovakav model saradnje odražava novu podelu uloga na tržištu. Kompanije sa razvijenim EPC kapacitetima mogu da identifikuju, razvijaju i izgrade projekte. Elektroenergetske kompanije sa snažnim bilansima i velikom bazom kupaca mogu da ih poseduju i integrišu u svoje poslovanje. Rezultat je brža reciklaža kapitala za developere i kontrolisaniji rast za strateške kupce.
Akvizicija kompanije TERNA Energy od strane Masdar predstavlja još jednu ključnu transakciju. Vrednost preduzeća TERNA Energy procenjena je na približno 3,2 milijarde evra, pri čemu je kompanija upravljala sa oko 1,2 GW operativnih kapaciteta, uz cilj dostizanja 6 GW do 2029. godine.
Logika kompanije Masdar razlikuje se od logike PPC-a, ali je ideja platforme ista. TERNA Energy pruža Masdaru snažnu bazu u evropskom sektoru obnovljivih izvora energije, oslonac u Grčkoj, razvojni portfolio i pristup strateškim sredstvima poput reverzibilnih hidroelektrana za skladištenje energije. Za globalnog investitora u obnovljive izvore energije Grčka nije samo lokalno tržište, već ulazna tačka ka Jugoistočnoj Evropi i široj evropskoj energetskoj tranziciji.
Kompanija Metlen takođe ima poseban značaj jer objedinjuje razvoj projekata, EPC kapacitete, trgovanje energijom i snažnu industrijsku osnovu. To je čini drugačijim akterom u odnosu na klasične developere. Na tržištu gde uspešnost projekta zavisi od kvaliteta realizacije, EPC sposobnosti i sofisticiranosti u upravljanju energetskim tržištima, integrisane energetske grupe mogu da stvaraju dodatnu vrednost duž čitavog lanca poslovanja.
Sličnu logiku prate i drugi regionalni akteri. OMV Petrom zauzima centralno mesto u Rumuniji zahvaljujući kombinaciji poslovanja u sektoru nafte i gasa, proizvodnje električne energije, eksploatacije gasa iz podmorja i ulaganja u energetsku tranziciju. Romgaz ima strateški značaj kroz svoju ulogu u projektu Neptun Deep. Hidroelectrica Rumuniji obezbeđuje veliku kotiranu elektroenergetsku kompaniju sa dominantnim položajem u hidroenergiji. HELLENiQ Energy i Motor Oil ubrzano ulažu u obnovljive izvore energije kao deo svojih širih strategija energetske tranzicije.
Finansijski investitori nisu nestali sa tržišta. Macquarie, Asterion, Actis, Taaleri, Mirova i drugi infrastrukturni investitori i dalje imaju važnu ulogu. Međutim, njihovo prisustvo sve je više povezano sa formiranjem platformi, rotacijom sredstava i sticanjem manjinskih ili većinskih udela u portfolijima sa smanjenim nivoom rizika.
Kupovina 50% udela u grčkom portfoliju kompanije TotalEnergies ukupne snage 424 MW od strane kompanije Asterion predstavlja dobar primer ulaska infrastrukturnog kapitala u operativni portfolio obnovljivih izvora energije po jasno definisanoj referentnoj vrednosti od oko 1,2 miliona evra po MW. Platforma Principia, iza koje stoje kompanije Enel i Macquarie, preuzela je operativni portfolio vetroelektrana kompanije EDPR snage 150 MW, pokazujući kako se finansijski i strateški kapital mogu kombinovati u procesu rotacije energetskih sredstava.
Zašto strateški kupci često imaju prednost?
Prvo, mogu preuzeti tržišni i balansni rizik koji finansijski investitori često vrednuju opreznije. Drugo, proizvodnju iz obnovljivih izvora energije mogu koristiti za snabdevanje maloprodajnih ili korporativnih kupaca. Treće, često raspolažu trgovačkim timovima sposobnim da upravljaju profilnim rizikom proizvodnje. Četvrto, mogu kombinovati proizvodnju električne energije sa baterijskim skladištenjem, snabdevanjem kupaca, PPA ugovorima i prekograničnom optimizacijom portfolija. Peto, uglavnom imaju bolji pristup korporativnom zaduživanju i emitovanju zelenih obveznica.
To je važno i za prodavce. Developer koji prodaje projekat sa smanjenim nivoom rizika može ostvariti veću cenu kod strateškog kupca ukoliko se projekat uklapa u njegove portfolijske potrebe. Finansijski investitor će se češće fokusirati na ugovoreni prinos, zaštitu od negativnih scenarija i mogućnost korišćenja finansijske poluge.
U narednom investicionom ciklusu mogu se očekivati tri oblika strateške konsolidacije.
Prvo, elektroenergetske kompanije kupovaće operativne kapacitete iz obnovljivih izvora energije kako bi obezbedile proizvodnju čiste energije i smanjile ugljenični intenzitet svojih portfolija.
Drugo, integrisane energetske grupe koristiće razvojna partnerstva za izgradnju prekograničnih portfolija.
Treće, globalni investitori sticaće regionalne energetske platforme umesto da pojedinačne projekte kupuju jedan po jedan.
Jugoistočna Evropa je dovoljno fragmentisana da pruža značajne prilike, ali i dovoljno integrisana da nagrađuje ekonomiju obima. Upravo je to okruženje u kojem strateški kupci imaju najveći značaj.
Tržište se kreće od vlasništva nad pojedinačnim projektima ka kontroli čitavih portfolija. U energetskom sektoru Jugoistočne Evrope najbolji kupci više ne kupuju samo sredstva. Oni grade regionalne operativne energetske sisteme.
