Potrošnja električne energije u Rumuniji povećala se u prvom kvartalu 2025. godine, prema podacima koje je objavio Nacionalni institut za statistiku (INS). Ukupna potrošnja električne energije iznosila je 13,08 TWh, što predstavlja rast od 1,3 procenta u poređenju sa istim periodom 2024. godine.
Industrijska potrošnja električne energije iznosila je 9,82 TWh, što je blagi porast od 0,2 procenta na godišnjem nivou. Potrošnja domaćinstava porasla je značajnije, za 4,9 procenata, i dostigla je 3,15 TWh. Sa druge strane, potrošnja za javnu rasvetu smanjila se za 3,8 procenata, na oko 109,3 GWh.
Uprkos povećanju potrošnje, ukupna proizvodnja električne energije u Rumuniji pala je na 13,17 TWh, što je pad od 14,4 procenta u poređenju sa prvim kvartalom 2024. godine. Proizvodnja u termoelektranama smanjena je za 2,2 procenta na 5,21 TWh. Hidroenergija je zabeležila oštar pad od 38,3 procenta, sa ukupno 2,73 TWh. Nuklearna proizvodnja u elektrani Černavodă blago je opala za 1,6 procenata, na 2,95 TWh.
Proizvodnja energije iz vetra takođe je značajno smanjena, za 24,6 procenata, na 1,61 TWh. Nasuprot tome, proizvodnja solarne energije beleži rast od 34,2 procenta, dostigavši 665,4 GWh.
Izvoz električne energije Rumunije u prvom kvartalu 2025. iznosio je 3,21 TWh, što je blagi pad od 0,8 procenata u odnosu na prethodnu godinu. Uvoz električne energije porastao je za 99,2 procenta, na 4,55 TWh, što ukazuje na sve veću zavisnost od spoljnih izvora za zadovoljavanje domaće potražnje.
Što se tiče proizvodnje primarnih energetskih resursa, ukupna proizvodnja u prvih tri meseca 2025. godine iznosila je 4.209,2 miliona tona nafte ekvivalenta, što je pad od 6,1 procenat u poređenju sa istim periodom prošle godine. Proizvodnja uglja smanjena je za 2,2 procenta na 505 miliona tona nafte ekvivalenta. Proizvodnja nafte pala je za 7,4 procenata na 631,7 miliona tona, dok je proizvodnja prirodnog gasa opala za 1,3 procenta, na 1.918,1 milion tona nafte ekvivalenta.
Ovi podaci ukazuju na složeni energetski pejzaž Rumunije, sa rastućom domaćom potražnjom i padom proizvodnje, što dovodi do povećane zavisnosti od uvoza električne energije.
