U 40. nedelji 2024. godine, cene električne energije na tržištu jugoistočne Evrope (JIE) pokazale su mešovite trendove u poređenju sa prethodnom nedeljom. Polovina zemalja JIE prijavila je niže cene električne energije, dok su ostale zabeležile povećanje. Povećanje prosečnih cena gasa i dozvola za emisiju CO2, zajedno sa smanjenom potražnjom, doprineli su opštem padu cena električne energije u Evropi tokom nedelje od 30. septembra. Sve zemlje JIE su zabeležile smanjenje cena električne energije, osim Turske, koja je registrovala porast. Grčka i Bugarska su doživele najveće padove, sa smanjenjima od 8,72% i 2,22%, redom. Turska i Rumunija su sledeće, sa padovima od 2,91% i 2,06%. Nasuprot tome, Hrvatska, Mađarska i Italija su zabeležile porast cena od 18,89%, 17,14% i 8,17%, redom.
U centralnoj Evropi, prosečne cene spot električne energije porasle su. Povećanje cena gasa i smanjenje proizvodnje vetroelektrana doveli su do viših tržišnih cena. Tokom ove nedelje, cene električne energije kretale su se između 57 i 88 €/MWh, pri čemu je Slovačka bila najskuplje tržište sa cenom od 88,11 €/MWh—39,41% višom u odnosu na prethodnu nedelju. Švajcarska je sledila sa 82,03 €/MWh, dok je Francuska imala najnižu cenu od 57,15 €/MWh, što predstavlja porast od 62,59% u odnosu na prethodnu nedelju.
Na početku oktobra, prosečne cene u Evropi bile su oko 80 €/MWh, sa cenama koje su se kretale od 57,15 € u Francuskoj do 118,52 € u Italiji, koja je jedino tržište pored Poljske sa cenom iznad 100 €/MWh. Na Iberijskom poluostrvu, Portugal je imao cene od 76,08 €/MWh, dok je Španija zabeležila 74,08 €/MWh.
U južnom delu Evrope, sve zemlje JIE osim Italije imale su cene ispod 100 €/MWh, sa tarifama između 62 i 119 €/MWh. Turska je imala najnižu prosečnu cenu od 61,77 €/MWh, dok je Bugarska bila druga najjeftinija sa 73,03 €/MWh. Italija je imala najvišu prosečnu cenu među analiziranim tržištima tokom 40. nedelje, sa prosečnom cenom od 118,52 €/MWh, što je porast od 8,17% u odnosu na prethodnu nedelju. Mađarska je sledila sa 85,78 €/MWh, što je povećanje od 17,14%, dok je prosečna cena u Grčkoj bila 85,70 €/MWh.
Na političkom planu, Rumunija, Grčka i Bugarska zatražile su mere za rešavanje uporno viših cena energije u istočnoj Evropi u poređenju sa zapadnom Evropom. Evropska komisija se saglasila da raspravlja o ovom pitanju na Savetu ministara u Luksemburgu 15. oktobra, s ciljem stvaranja funkcionalnijeg energetskog tržišta. Dva glavna faktora koja doprinose trenutnoj situaciji identifikovana su kao nedovoljna energetska međusobna povezivanja u centralnoj Evropi, posebno u Austriji i Slovačkoj, što otežava protok jeftinije energije sa zapada na istok, i rastuća potražnja za energijom iz Moldavije i Ukrajine.
Tokom 40. nedelje, potražnja za električnom energijom u zemljama JIE blago je opala za 0,45% u poređenju sa 39. nedeljom, ukupno iznoseći 14.739,53 GWh. Povećanja su zabeležena u Mađarskoj i Srbiji, sa porastom od 6,51% i 6,11%, redom, dok je u Grčkoj zabeleženo smanjenje od 4,69%. Ostale zemlje, kao što su Turska, Rumunija i Italija, prijavile su marginalne padove.
Proizvodnja obnovljive energije u JIE porasla je za 1,6% na 2.350,90 GWh, zahvaljujući povećanju proizvodnje vetroelektrana od 10,5%, koja je iznosila 1.260,21 GWh. Turska je ostvarila najveći porast proizvodnje vetra od 85,1%, dok je Hrvatska zabeležila porast od 61,3%. Nasuprot tome, Mađarska, Srbija i Italija doživele su smanjenje proizvodnje vetra. Proizvodnja solarne energije opala je za 7,0%, iznoseći 1.090,70 GWh, što je posebno posledica padova u Bugarskoj, Mađarskoj, Italiji i Turskoj.
Proizvodnja hidroelektrana u JIE povećana je za 1,49% na 2.522,30 GWh, zahvaljujući višim proizvodnim kapacitetima u Srbiji, Hrvatskoj i Italiji. Srbija i Italija su profitirale od padavina, što je dovelo do povećanja njihove proizvodnje hidroelektrana od 27,16% i 5,77%, redom. Međutim, Bugarska, Grčka i Turska prijavile su smanjenja u proizvodnji hidroelektrana.
Proizvodnja termalne energije u JIE opala je za 1,75%, ukupno iznoseći 7.029,37 GWh, pri čemu je proizvodnja iz uglja porasla za 1,89% na 3.443,47 GWh, dok je proizvodnja iz gasa pala za 5,01% na 3.583,91 GWh. Turska je zabeležila padove u proizvodnji iz uglja i gasa, dok su Bugarska zabeležila povećanja u obe kategorije.
Međunarodna trgovina električnom energijom takođe je porasla, sa neto uvozom električne energije povećanim za 3,40% na 1.125,83 GWh. Izvoz iz JIE je porastao za 20,1%, ukupno iznoseći 201,10 GWh, dok je uvoz porastao za 5,6% na 1.326,92 GWh. Mađarska i Italija zabeležile su najveće poraste u neto uvozu, dok su Grčka i Rumunija doživele padove. Srbija se prebacila iz pozicije neto uvoznika u poziciju neto izvoznika, dok je Turska zadržala status neto izvoznika.
