Nakon boravka premijera Rusije Vladimira Putina u Srbiji i susreta s najvišim predstavnicima naše zemlje, predsednikom Borisom Tadićem i premijerom Mirkom Cvetkovićem, izvesno je da će se saradnja dve države u oblasti energetike nastaviti i u budućnosti davati pozitivne rezultate. Naravno, razgovaralo se o mnogim temama, i političkim i ekonomskim, a kada je o ovim drugim temama reč ukazano je da je već sad saradnja dobra, a da prostora za uspostvaljanje novih kontakata ima.
Nakon Putinove posete Srbiji, kojoj je prethodio boravak ruskog premijera Sloveniji, nedoumice vezane za izgradnju magistralnog gasovoda „Južni tok“ praktično više nema. Naime, Putin je i sa slovenačkim premijerom Borutom Pahorom razgovarao o ovom gaspovodu i ukazao da ništa ne sme ugroziti njegovu izgradnju. Kao dodatna potvrda izgradnji gasovoda „Južni tok“ je i to što je u utorak, istovremeno s posetom ruskog premijera Srbiji, koji je ukazao da se iz dana u dan uvećava broj partnera u ovom projektu jer su mu se ovih dana priključile i nemačka kompanija BASF i Slovenija, kompanija „Gasprom“ u Beogradu prezentovala projekat gasovoda „Južni tok“.
Da će međunarodni gasovod „Južni tok“ biti izgrađen, jer predstavlja interes i Rusije i Evropske unije, ukazano je baš na predstavljanju ovog projekta u Beogradu. Po rečima generalnog direktora „Južnog toka“ Marsela Kramera najvažniji cilj gasovoda je bezbedno i sigurno dopremanje gasa do potrošača, sa ciljem da se kroz zajedničku gradnju gasovoda obezbedi moderan i savremen sistem distribucije gasa, kao ekološki čistog energenta. Na ovom sastanku otklonjena je i sumnja u obezbeđenje novca za izgradnju „Južnog toka“ pošto je Kramer izjavio je on veoma privlačan za finansijere, zbog postojanja velikih količina gasa i tržišta, a da je uključenje nemačkog BASF-a dodatna garancija da će projekat biti realizovan.
I srpski ministar ekologije i rudarstva Oliver Dulić istakao je značaj izgradnje „Južnog toka“ kroz Srbiju koja će postati čvorište snabdevanja celog regiona gasom iz Rusije, što je značajno u geostrateškom i političkom smislu. Generalni direktor JP „Srbijagas“ Dušan Bajtović rekao je da „Južni tok“ ne predstavlja preraspodelu postojećih količina gasa koje su već u opticaju već podrazumeva nove količine potrebne Evropi, a da se izgradnjom “ Južnog toka“ otklanja mogućnost monopola Ukrajine i Belorusije. Ovim gasovodom obezbeđuje se potpuno sigurna isporuka gasa, a već sad su planirane interkonekcije prema Hrvatskoj (dve milijarde kubnih metara gasa), Republici Srpskoj (oko 1,2 milijarde kubika) , kao i jedna konekcija za Federaciju BiH.
Dakle, sumnje u izgradnju gasovoda „Južni tok“ ne treba da postoje, a planirano je da njegova izgradnja počne 2013. godine i da krajem 2015. godine gas poteče kroz cevi. Kapacitet gasovoda „Južni tok“ kroz Srbiju biće oko 40 milijardi kubnih metara godišnje, a njegova dužina oko 470 kilometara. Planirano je da gasovod u Srbiju ulazi kod Zaječara, a za sada još uvek postoje dve varijante za njegov izlazak u Mađarsku, što zavisi od konačne trase gasovoda.Srbija je prva uradila studiju izvodljivosti za deo gasovoda koji prolazi kroz Srbiju, a već je formirano i zajedniccko preduzeće za „Južni tok“. Zahvaljujući gasovodu „Južni tok“ očekuje se da će Srbija od tranzitnih taksi ostvariti prihod od pola milijarde evra.
Izvor mcp.rs
