Gasovod Južni tok biće završen do decembra 2015. godine kada se očekuje da poteku prve količine gasa tim magistralnim gasovodom, a 2013. godine će početi izgradnja gasovoda, saopštili su danas rukovodioci “Gasproma” i preduzeća “Južni tok”.
Generalni direktor preduzeća “Južni tok” Marsel Kramer rekao je da će opšta studija izvodljivosti za Južni tok biti završena do avgusta i da će se tada znati tačna trasa tog magistralnog gasovoda.
Srbiji 15 milijardi kubika gasa
Do 2012. godine biće završene sve projektne radnje, rekao je Kramer i najavio da će se izgradnja tog gasovoda odvijati paralelno u svim zemljama kroz koje Južni tog prolazi.
Srbija će, prema njegovim rečima u decembru 2015. godine dobijati 15 milijardi kubika gasa, a do 2020. će se te količine povećavati.
On je podsetio da je Srbija prva izgradila studiju izvodljivosti za deo gasovoda koji prolazi kroz Srbiju i da je već formirano zajedničko preduzeće za Južni tok.
Kapacitet gasovoda “Južni tok” kroz Srbiju iznosiće od 36 do 41 milijardu metara kubnih gasa godišnje i to će, prema rečima generalnog direktora “Srbijagasa”, omogućiti Srbiji godišnji prihod od tranzitnih taksi u iznosu od oko pola milijarde evra.
Dužina trase gasovoda kroz Srbiju, za koju je već urađena studija izvodljivosti, biće oko 450 kilometara, a izgradnja deonice tog gasovoda kroz našu zemlju procenjena je na oko 1,3 milijarde evra. Planiran je ulaz tog gasovoda u Srbiju kod Zaječara, a izlaz kod Subotice.
“Južni tok” je gasovod za transport ruskog prirodnog gasa od ruske luke Novorosijsk, po dnu Crnog mora, do bugarske luke Varna, preko Balkanskog poluostrva, Srbije, Mađarske, do Austrije i preko Grčke do Italije.
Celokupan kapacitet gasovoda iznosiće 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje, a poslednja procenjena vrednost “Južnog toka” je 24 milijarde evra.
Kramer je kazao da postoje dve velike prepreke na trasi gasovoda kroz Srbiju, a to su reke Dunav i Tisa, dodajući da je pri određivanju trase vođeno računa o lokalnim specifičnostima zemalja kroz koje prolazi gasovod.
Govoreći o problemima koji su se tiču dogovora sa Turskom za trasu gasovoda Južni tok, generalni direktor Južnog toka je rekao da Turska ne odbija prolazak gasovoda kroz njene teritorijalne vode Crnog mora, istakavši da je ta zemlja samo zatražila dodatne dokumente koje će rukovodstvo Južnog toka i dostaviti.
Prema njegovim rečima sa Turskom postoji preliminarni dogovor i ta zemlja će dozvoliti rad, ali postoje neke zakonske inicijative vezane za izdavanje dozvola, što će biti rešeno.
Dulić: Srbija most između Rusije i Evrope
Ministar ekologije i rudarstva Oliver Dulić istakao je da će kroz Srbiju prolaziti najveći tranzitni pravac “Južnog toka” od Rusije ka EU.
Dulić je rekao da će Srbija biti čvorište za snabdevanje celokupnog regiona gasom iz Rusije, što je značajno u geostrateškom i političkom smislu. On je istakao da Srbija predstavlja most između Rusije i Evrope kada je u pitanju realizacija tog magistralnog gasovoda, što će našoj zemlji doneti i politički kapital.
Srbija će učiniti sve da pruži administrativnu i drugu vrstu podrške tom projektu, ukazao je Dulić, istakavši da je “Južni tok” jedan od prvih velikih projekata gde Srbija može da iskoristi svoju šansu u okviru realizacije strateškog partnerstva sa Ruskom Federacijom.
Ministar je podsetio da će izgradnja deonice gasovoda kroz našu zemlju koštati oko 700 miliona evra, kapacitet tog dela gasovoda će biti oko 40 milijardi metara kubnih godišnje, a prolaziće kroz Srbiju u dužini oko 470 kilometara i uposliće na hiljade radnika.
Dulić je rekao da se očekuje da od tranzintnih taksi Srbija ima konstantan i stabilan prihod od pola milijarde evra, što je izuzetno ekonomski značajno za našu zemlju.
Skladišta gasa i nove elektrane
Generalni direktor “Srbijagasa” Dušan Bajatović ponovio je da se gasovod “Južni tok” mora izgraditi. Dodao je da je prolazak tog gasovoda kroz našu zemlju dobar za imidž Srbije.
Čelnik “Srbijagasa” je kazao da izgradnjom “Severnog i Južnog toka” više neće postojati mogućnost za monopol Ukrajine i Belorusije i da će biti potpuno sigurne isporuke gasa.
On je rekao da su planirane interkonekcije prema Hrvatskoj, gde će ići dve milijarde kubnih metara gasa, Republici Srpskoj oko 1,2 milijarde kubika, kao i jedna konekcija za Federaciju BiH.
Bajatović je istakao da “Južni tok” ne predstavlja preraspodelu postojećih količina gasa koje su već u opticaju već da podrazumeva nove količine koje su nužne za Evropu.
Završena je prva faza izgradnje Banatskog dvora i sada to skladište gasa ima kapacitet do 470 miliona metara kubnih, koji su namenjeni tržištu Srbije, rekao je on i naveo da je planirana i druga faza izgradnje za količine do milijardu metara kubnih.
Bajatović je kazao da je planirano i da se radi skladište Itebej za još dodatnih milijardu metara kubnih, kao i da Srbija trenutno troši oko 2,3 milijarde metara kubnih gasa.
On je izrazio očekivanje da će analize pokazati da Srbija može da gradi tri ili četiri gasne elektrane kogenerativnog tipa koje za proizvodnju električne i toplotne energije.
“Sa Gaspromom smo postigli džentlmenski dogovor da u tom poslu radi domaća građevinska i industrijska operativa sve što bude mogla, što bi podstaklo naš bruto domaći proizvod”, naglasio je Bajatović.
Južni tok i Nabuko nisu konkurencija
Generalni direktor preduzeća “Južni tok” Marsel Kramer je ocenio da gasovod Južni tok i Nabuko nisu konkurentski projekti istakavši da, ukoliko taj projekat u potpunosti bude uspeo da se razvije, svakako treba da bude realizovan.
Kramer je isključio mogućnost spajanja Nabuka i Južnog toka, jer bi, kako je rekao, moralo da se usaglasi puno strana – učesnica u ta dva projekta.
“Nabuko” je magistralni cevovod za transport prirodnog gasa iz kaspijskog regiona u Evropu, uz zaobilaženje Rusije. Realizaciju tog projekta zagovara Evropska unija, uz snažnu podršku SAD.
Vrednost tog gasovoda procenjena je na 7,9 milijardi evra, a njegov kapacitet na oko 32 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Direktor Sektora za upravljanje projektima u Gaspromu Leonid Ćugunov ponovio je da će gasovod biti pušten u rad do kraja 2015. godine, a da će do 2019. godine biti povećavane količine gasa do 60 milijardi kubika što će zavisiti od potražnje.
On je istakao značaj prolaska tog gasovoda kroz Srbiju s obzirom da naša zemlja može postati regionalno čvorište na trasi Južnog toka.
Planove za gasovod “Južni tok” zvanično su objavljeni 23. jula 2007. godine, kada su direktori italijanskog “Eni-a” Paolo Scaroni i potpredsednik “Gasproma” Aleksandar Medvedev potpisali u Rimu memorandum o izgradnji “Južnog toka”.
Ruski “Gasprom” i italijanski “Eni” su novembra 2007. godine u Moskvi potpisali sporazum o studiji izvodljivosti, odnosno sporazum o osnivanju zajedničke kompanije.
Sporazum o saradnji Srbije i Rusije kojim je definisana izgradnja dela gasovoda “Južni tok” kroz Srbiju potpisali su 24. decembra 2008. u Moskvi predsednik Upravnog odbora “Gasproma” Aleksej Miler i generalni direktor “Srbijagasa” Dušan Bajatović.
Osim tog dokumenta, u sklopu srpsko-ruskog energetskog aranžmana, prodato je i 51 odsto akcija Naftne industrije Srbije za 400 miliona evra ruskom “Gaspromnjeftu”, a potpisan je i dokument o izgradnji podzemnog skladišta gasa Banatski dvor.
Ugovor o osnivanju zajedničkog srpsko-ruskog preduzeća za izgradnju gasovoda “Južni tok” kroz Srbiju potpisan je 17. novembra 2009. godine i to je bilo prvo preduzeće koje je “Gasprom” osnovao sa nekom od zemalja učesnica projekta “Južni tok”.
Izvor tanjug.rs
