U celom svetu planirana je gradnja možda i hiljadu nuklearnih elektrana. U sukobu s naftnim lobijem, nuklearni lobi je godinama plašio ljude globalnim zagrijavanjem. Ne verujem u teorije zavere, ali istina je da je katastrofa došla kao naručena naftnom lobiju, izjavio je hrvatski akademik Vladimir Paar.
Paar za hrvatski list Danas objašnjava prirodu nuklearne katastrofe u koja je zadesila Japan.
Što se događa u reaktorima nuklearne elektrane Fukušima i kakve posledice to može imati?
To što se događa nije ništa neočekivano niti izvan okvira dobrog razumevanja fizike. Godine 1979. u Americi se dogodila nesreća u atomskoj centrali Otok tri milje, gde se dogodio sličan scenarijo kao danas u Japanu, samo što su oni uspeli to zaustaviti pre katastrofe.
Početkom te iste godine, pre nesreće u centrali, pojavio se film s Jane Fondom i Jackom Lemmonom Kineski sindrom, a to je ono što se sada događa u Japanu.
Naime, kada dođe do topljenja unutrašnjosti reaktora, dobijate masu ogromne temperature koja rastop i čeličnu reaktorsku posudu i betonski kontejner reaktora i onda iscuri van u prirodu, a to je vrlo opasan visokoradioaktivni otpad.
Ta masa topi sve pred sobom, pa bi tako, metaforički, mogla topti sve do druge strane Zemlje, a njima je s druge strane Kina i zato su to nazvali kineski sindrom. Reaktori u Japanu prate scenario kineskog sindroma.
Godine 1984. objavio sam knjigu u kojoj je točno opisano ono što se sada događa. Napisao sam da je to je najgora mora svih nuklearnih tehnologa. „Nuklearni reaktor ne može postati atomska bomba jer zbog sastava goriva ne može doći do eksplozije, ali je kineski sindrom realna pretnja. Jedna od glavnih briga nuklearnih tehnologa je sasvim nenuklearna – što god se dogodilo hlađenje reaktora ne sme zatajiti“, a to se dogodilo u Japanu.
Što znači kad vam tehnolozi kažu da elektrana može izdržati potres te i te jačine?
Uvek postoje iznenađenja. I najbolji inženjerski proračun zakaže.
Izvor danas.hr
