Sirova nafta je na berzi u Njujorku juče poskupela na gotovo 107 dolara za barel jer se čini da intenzivni sukob snaga libijske vlade i pobunjenika prerasta u građanski rat, pa će smanjenje izvoza „tečnog zlata“ iz te članice Organizacije zemalja izvoznica nafte verovatno trajati duže nego što se ranije mislilo.
Cena američke „lake“ nafte za terminsku isporuku u aprilu je na Njujorškoj robnoj berzi porasla za 2,25 dolara na 106,67 dolara za barel, što je najviši nivo od septembra 2008, dok je u isto vreme evropska „brent“ nafta na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu poskupela za 1,80 dolara na 117,77 dolara za barel, prenela je agencija AP.
Proteklog vikenda su se protivnici i pristalice libijskog lidera Moamera Gadafija borili u nekoliko gradova, zbog čega su intenzivirana strahovanja da bi konflikt mogao da potraje.
Od početka sukoba prošlog meseca, libijska proizvodnja sirove nafte je smanjena za najmanje jedan milion barela u odnosu na uobičajeni nivo od 1,6 miliona barela na dan.
Investitori su takođe zabrinuti da bi nasilni protesti i politički nemiri mogli da se intenziviraju na Bliskom istoku, gde Iran, Irak, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt, Bahrein, Katar, Oman i Saudijska Arabija poseduju više od 60 odsto ukupnih svetskih potvrđenih rezervi nafte.
„Na rast cene nafte najviše utiče strah od širenja nemira u čitavom regionu. Severna Afrika i Bliski istok učestvuju u ukupnoj svetskoj proizvodnji ‘tečnog zlata’ sa više od trećine“, navodi se u saopštenju nemačke „Komercbanke“.
Finansijska korporacija „Sitigrup“ je saopštila da je podigla prognozu prosečne cene „brent“ nafte u 2011. na 105 sa 90 dolara, ali i da ne očekuje da će se nasilni nemiri iz severne Afrike i sa Bliskog istoka proširiti na Saudijsku Arabiju, najvećeg svetskog izvoznika nafte.
„Očekujemo da će proizvodnja biti poremećena i tokom drugog tromesečja. Taj poremećaj, ili makar strah da do njega ne dođe, sprečiće pojeftinjenje nafte do kraja 2011. godine“, saopštio je „Sitigrup“.
Neki analitičari navode očekivanje da će poskupljenje nafte u poslednje vreme, koje iznosi čak 26 odsto od 15. februara do danas, imati zanemariv uticaj na inflaciju i privredni rast SAD-a, najvećeg svetskog potrošača sirove nafte.
„Cena nafte na nivou iznad 100 dolara za barel neće izazvati novu recesiju. Najvažnija energetska sirovina bi trebalo da poskupi mnogo više da bi ozbiljnije ugrozila američku privredu“, navodi se u izveštaju konsultantske firme „Kapital ikonomiks“.
Izvor Tanjug.rs
