Ruski koncern „Gasprom“ svrstao se među deset gigantskih petrohemijskih kompanija koje će najviše profitirati od poskupljenja nafte u svetu izazvanog nemirima u arapskim zemljama.
Uz rast cena nafte od deset dolara, „Gasprom“ će povećati prihod po akciji (EPS) za deset procenata, što je i najskromnije povećanje među vodećih deset kompanija, pokazala je rang lista koju su sastavili eksperti lista „Biznis insajder“ (Busineš Insider), na osnovu izvešstaja američke banke „Sitigrup“ .
Ruski mediji su preneli da će najveću dobit ostvariti kanadska petrohemijskih kompanija „Cdn Natural Rsc“, koja će uz rast cene nafte za deset dolara obezbediti prihod po akciji od 32,03 procenata.
Na drugom mestu je „Alajans oil“ (Alliance Oil) sa 28 procenata. Na trećem mestu je južnoafrički „Sasol“, sa rastom prihoda po akciji za 26,36 procenata.
Među deset najvećih profitera od rasta cene nafte su i kanadska „Imperial Oil“ (19,6 odsto), japanska INPEX (15,45 odsto), americke „Ševron (14,77 procenata) i „Devon“ (10,97), kao i kineske CNOOC (13 procenata) i „Petročajna“ (10,66 odsto), dok je na poslednjem ruski „Gasprom“.
Povećanje svetskih cena nafte u interesu je „Gasporoma“ zbog povezanosti sa cenom izvoznog gasa. Ova pogodnost je međutim, kratkoročna, a dugoročno gledano treba očekivati pad prihoda, upozoravaju ruski analitičari.
Visoke cene gasa primoravaju evropske potrošače da kupuju sve veće količine na spot tržištu, prelaze kod drugih dobavljača i povećavaju nabavku tecnog gasa.
Eksperti prognoziraju da će se cena nafte održavati na nivou od 110-120 dolara za barel sve dok se investitori ne uvere da se nemiri u Libiji neće proširiti na ostale zemlje Bliskog istoka.
Strahovanja od prekida isporuka nafte iz arapskih zemalja podstiču rast cena, što su neke kompanije iskoristile da dodatno profitiraju, ali takva kretanja nose i rizike za mnoge svetske naftne i gasne gigante, a posebno za „Eni“, BG, „Apač“, „Hes“, „Total“ i „Anadarko“.
Na listi „Biznis insajdera“ je i 13 kompanija čiju proizvodnju ugrožava skokovit rast cena nafte zbog događanja na Bliskom istoku, a među njima će najviše nastradati italijanska energetska kompanija „Eni“, koja je 33 odsto proizvodnje locirala u zemljama „sa visokim rizikom“ (Libija, Alžir, Egipat, Jemen i Bahrein).
Na drugom mestu „zlosrećnih“ je britanska Britiš petroleum, sa 30 odsto produkcije u „opasnim“ zemaljama, na trećem američka „Apač“ (sa 22,5 dsto proizvodnje u rizičnim zonama), a za njima slede austrijska OMV (17,2 odsto) i kanadska „Neksen“ (Nexen) (16 odsto).
Neredi u arapskim zemaljama najviše će ugroziti američke naftne gigante – „Maraton oil“, „Oksidental“ (Očidental), „Hes“, „Anadarko“, „Petro“ i „Konokofilips“, koja je na 13. mestu.
Od izbijanja nereda, Libija ne isporučuje polovinu od uobičajenog obima proizvodnje nafte od 1,6 miliona barela dnevno, procenjuju eksperti. Libijske vlasti javljaju da je proizvodnja nafte u zemlji opala na 700-750.000 barela dnevno.
„Zapaža se masovni odlazak kvalifikovanog osoblja iz Libije, i sve ukazuje na to da bi proizvodnja nafte uskoro mogla da bude potpuno obustavljena“ izjavio je za Rojters jedan od analitičara za energetska pitanja „IHS Enerdži“.
Ukoliko se masovni proteski prošire i na druge arapske zemlje proizvođace nafte, isporuke će biti još nesigurnije, a cene će ponovo da skoče, što bi prema oceni nekih eksperata moglo da isprovocira novu svetsku finansijsku krizu.
Izvor Tanjug.rs
