Uloga Italije kao glavnog uvoznog tržišta u južnoj Evropi održala je regionalne cenovne spreadove otvorenim tokom 24. nedelje. Iako je njena dnevna (day-ahead) cena pala za 3,8%, Italija je i dalje ostala najskuplje SEE tržište, sa prosečnom cenom od 123,17 €/MWh. Premija u odnosu na ostala tržišta bila je značajna — u poređenju sa Srbijom (78,22 €/MWh), Turskom (22,85 €/MWh), Grčkom (91,53 €/MWh) i Bugarskom (93,58 €/MWh).
Ovaj spread bio je pre svega podržan rastom potražnje. Potrošnja električne energije u Italiji povećana je za 319,8 GWh, odnosno 6,7%, na ukupno 5,12 TWh, što predstavlja najveći apsolutni nedeljni rast u regionu. Veće opterećenje sistema dovelo je do većeg oslanjanja na uvoz, pri čemu su neto uvozi porasli za 130,9 GWh (13,8%), na 1,08 TWh.
Istovremeno je došlo i do zatezanja domaće proizvodnje u Italiji. Termo proizvodnja povećana je za 191,1 GWh (17,6%), uz doprinos i elektrana na ugalj i na gas. Kombinacija veće potrošnje, većeg uvoza i povećane termo proizvodnje objašnjava zašto je Italija zadržala premiju čak i u nedelji kada su cene u većem delu regiona bile u padu.
Ovakav spread stvara prilike za susedne sisteme, posebno u periodima povećane proizvodnje iz obnovljivih izvora. Bugarska je povećala neto izvoz za 103,2%, Grčka je značajno smanjila neto uvoz, dok je Turska ojačala svoj izvozni bilans za 53,1%. Italija je na taj način apsorbovala veliki deo regionalnog viška proizvodnje.
Za trgovce električnom energijom, pozicija Italije ostaje ključna za strategiju u Jugoistočnoj Evropi. Kada italijanska potrošnja raste, prekogranični kapaciteti dobijaju na vrednosti, a jeftinija proizvodnja sa Balkana dobija jači komercijalni izlaz. Ključno pitanje više nije da li će Italija ostati premium tržište, već koliko često će raspoloživost interkonektora omogućiti susednim tržištima da tu premiju iskoriste.
Zaključno, italijanska uvozna zavisnost nastavlja da oblikuje regionalno formiranje cena. Ona funkcioniše kao cenovni sidro, apsorber potražnje i jedan od glavnih razloga zbog kojih su SEE prekogranični spreadovi i dalje komercijalno relevantni tokom letnjeg perioda.
