Vlade širom Zapadnog Balkana traže hitne izmene pravila Evropske unije nakon što je uvođenje ugljeničnih nameta na izvoz električne energije izazvalo nagli pad potražnje evropskih kupaca, razotkrivajući strukturne slabosti regionalne trgovine električnom energijom.
Ministar energetike Crne Gore, Admir Šahmanović, postupajući u ime više zemalja regiona, uključujući Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju, zvanično se obratio članovima Evropskog parlamenta sa zahtevom za izmene Regulative (EU) 2023/956, koja uređuje Mehanizam za prilagođavanje ugljenika na granicama (CBAM).
Suštinski problem predstavlja proširenje CBAM-a na električnu energiju. Od 1. januara 2026. godine, ovaj mehanizam je praktično uveo dodatne troškove na izvoz struje iz Zapadnog Balkana ka Evropskoj uniji, bez obzira na izvor proizvodnje. Time je gotovo momentalno promenjena ekonomika trgovine električnom energijom.
Prema pismu upućenom Briselu, rezultat je bio pad izvoza uprkos snažnoj proizvodnji, naročito iz hidroelektrana. Evropski partneri pokazali su manju spremnost za kupovinu električne energije iz regiona nakon što su ugljenični troškovi uključeni u cenu.
Ova distorzija posebno je vidljiva tokom perioda visokog udela obnovljivih izvora. Čak i kada region proizvodi velike količine relativno „čiste” električne energije, naročito tokom hidrološki povoljnih sezona, univerzalna primena CBAM nameta smanjuje konkurentnost u odnosu na snabdevanje unutar EU.
Time nastaje svojevrstan strukturni paradoks. Sistem određivanja cena ugljenika Evropske unije osmišljen je da ubrza dekarbonizaciju i podrži integraciju obnovljivih izvora energije, ali u kontekstu Zapadnog Balkana trenutno kažnjava izvoz bez obzira na stvarni nivo emisija ugljenika, slabeći podsticaje za prekograničnu trgovinu strujom i usporavajući integraciju tržišta.
Ministarstva energetike u regionu upozoravaju da trenutni model rizikuje da ugrozi jedan od strateških ciljeva same Evropske unije: povezivanje susednih tržišta električne energije. Zemlje Zapadnog Balkana već su sprovele značajno usklađivanje sa energetskom pravnom tekovinom EU, uključujući reforme u oblasti obnovljivih izvora, tržišnih pravila i klimatskih politika.
Ipak, i dalje postoje ključni strukturni nedostaci. Većina država još nema potpuno operativne sisteme trgovine emisijama (ETS), kao ni MRV sisteme (monitoring, izveštavanje i verifikacija) usklađene sa standardima Evropske unije, što ograničava mogućnost da budu tretirane kao ravnopravni učesnici u okviru CBAM pravila.
Finansijske posledice su značajne. Procene pokazuju da bi ugljenični nameti na izvoz električne energije mogli da dostignu desetine ili čak stotine miliona evra godišnje za manje elektroenergetske sisteme poput Crne Gore, u zavisnosti od cena ugljenika i obima izvoza.
Za kompanije poput Elektroprivreda Crne Gore i Elektroprivreda Srbije, ovaj mehanizam praktično predstavlja dodatni eksterni trošak ugrađen u izvoznu cenu električne energije. Iako formalno trošak snose uvoznici iz EU, u praksi se on vraća kroz manju tražnju i slabiju realizaciju cena za izvoznike, smanjujući profitne marže i prekogranične tokove električne energije.
Regionalni stav ne dovodi u pitanje sam princip CBAM-a. U pismu se izričito priznaje značaj određivanja cene ugljenika kao pokretača tranzicije ka niskoemisionim energetskim sistemima. Ono što se osporava jeste jedinstvena primena mehanizma na električnu energiju, bez prelaznih aranžmana koji bi uzeli u obzir stepen integracije i reformski put zemalja kandidata.
Ono što se sada pojavljuje jeste rastuća tenzija između dva paralelna cilja Evropske unije: sprovođenja ugljenične discipline preko granica i ubrzavanja integracije tržišta električne energije sa susednim sistemima. Iz perspektive Zapadnog Balkana, trenutni okvir pomera ravnotežu ka zaštiti unutrašnjeg tržišta EU na račun regionalne integracije.
Zahtev regiona zato je precizno definisan, ali strateški veoma značajan: prilagoditi regulatorni tretman električne energije unutar CBAM-a kako bi se izbeglo gušenje trgovinskih tokova koji su, u mnogim slučajevima, već usklađeni sa ciljevima dekarbonizacije Evropske unije.
