Stručnjaci očekuju ulaganja od nekoliko milijadi evra u veliki potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji što potvrđuje i veliko interesovanje investitora.
Procenjeni tehnički potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji ekvivalentan je sagorevanju 4,7 miliona tona nafte, što može da pokrije 60 odsto potreba zemlje za energijom, a najveći potencijal je u korišćenju biomase – drvne ili poljoprivredne.
Nedavno je luksemburška kompanija “Securum equity partners” odlučila da iskoristi energetski potencijal sunčevog zračenja i da na jugu Srbije započne izgradnju najvećeg solarnog parka na svetu.
Kada je u pitanju energija vetra, izdata je prva lokacijska dozvola za vetropark Plandište, a prve vetrogeneratore treba očekivati u Srbiji krajem 2013. godine.
Samostalni savetnik za obnovljive izvore energije u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Slobodan Cvetković izjavio je za Tanjug da takvi resursi danas u svetu predstavljaju “sredstvo” za izlazak iz krize, budući da se sve više nade polaže u takozvani princip “zelene ekonomije”.
Sličan stav nedavno je izneo i ekonomista i nobelovac Džozef Stiglic koji je kazao da će se bez privrednog rasta, dužnička kriza i kriza evra, samo produbiti, ukazujući da treba povećati investicije u “zelenu” ekonomiju, koje bi se stimulisao privredni rast i zapošljavanje.
Govoreći o projektima i ulaganjima u razvoj energije uz pomoć vetra, sunca i vode, Cvetković je kazao da se pozitivna strana i isplativost projekata u toj oblasti može primetiti tek kada prođe period od pet do 10 godina.
“Obnovljivi izvori energije veoma su isplativi, ali moramo imati u vidu da je proizvodnja električne energije ili nekog drugog oblika energije iz obnovljivih izvora skuplja od proizvodnje energije iz fosilnih izvora i da je bez podrške države u prvom periodu nemoguće razviti tu oblast”, kazao je Cvetković dodajući da se sve više pojavljuju i privatne inicijative za učestvovanje u brojnim projektima.
Osim stranih kompanija i među domaćim privrednicima ima dosta zainteresovanih da ulažu u tu oblast.
Govoreći o ekonomskoj krizi, Cvetković je podsetio na činjenicu da međunarodna zajednica investira i “nade polaže” u nekoliko pravaca – energetsku efikasnost, obvnovljive izvore energije, održivu poljoprivredu i industriju.
“Investicije u te oblasti višestruko su isplative jer omogućuju otvaranje novih radnih mesta, a i privlačne su inivestitorima”, ukazao je Cvetković.
Govoreći o tome kakvi su potencijali Srbije, on je rekao da je usaglašavanjem zakonodavstva sa propisima EU, “kreirala” ambijent i da sada postoje velika interesovanja investitora za ulaganje u tu oblast.
“Srbija ima značajne resurse koji investitorima daju osnov za dugoročno ulaganje, a mi ćemo kroz rad i sagledavanje svih mera gledati da njima izađemo u susret. Obnovljivi izvori energije su jedna od oblasti gde vlada najveće interesovanje stranih investitora”, kazao je on.
Na pitanje da li se oni suočavaju sa nekim poteškoćama kada dođu u Srbiju sa željom da ulože, Cvetković je kazao da su prepreke uglavnom administrativne prirode i da se nada da će biti otklonjene.
U narednim godinama, kako je kazao Cvetković, planirano je veće korišćenje biomase kao resursa, korišćenje solarne energije za proizvodnju toplote, ali i iskorišćavanje malih hidroelektrana…
Za to su, osim podsticaja vlade kojima se garantuje otkup na 12 godina za svu proizvedenu električnu energiju iz obnovljivih izvora energije, od velikog značaja poreske olakšice, ali i krediti koje daju banke.
Na raspolaganju su i državna sredstva za koja se može konkurisati projektima, a koja odobrava Fond za zaštitu životne sredine, kazao je Cvetković.
Govoreći o planovima i ciljevima, Cvetković je kazao da će se u pregovorima sa Sekretarijatom energetske zajednice u doglednom periodu dobiti “kvota”, odnosno predviđeni udeo obaveznog korišćenja obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji.
Budući da spada u grupu zemalja u razvoju, Srbija za sada nema zacrtanu obavezu u tom pogledu, kao ni obavezu da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Govoreći o potencijalima korišćenja solarne energije, on je kazao da je potencijal u tom sektoru skoro za 40 odsto veći nego u Nemačkoj, koja je najdalje otišla u “primeni” i korišćenju solarne energije.
Sagovornik Tanjuga potvrđuje da najveći potencijal za korišcenje solarne energije ima upravo jug Srbije i da bi trebalo forsirati da se u projekte korišćenja solarne energije uključe opštine u tom delu Srbije.
“Korišćenje te energije podrazumeva značajna sredstva, a kroz saradanju sa luksemburškom firmom vodiće se računa da se ne zauzima poljoprivredno zemljište koje može da se koristi za druge namene”, kazao Cvetković.
