Predviđanje potrošnje električne energije u Srbiji više nije jednostavna procena sezona i temperature. Danas ključnu ulogu igra neto potražnja – potražnja umanjena za proizvodnju iz obnovljivih izvora. A to je znatno dinamičnije od klasične krive potrošnje.
Vetrogeneratori već sada utiču na balans sistema. Kada vetar postoji, teret sistema opada. Kada ga nema – balansiranje se komplikuje. Hidroenergetika, nekada najstabilniji stub Srbije, danas je izložena klimatskim neizvesnostima. Budući solar dodatno će promeniti dnevne profile – smanjiće potrošnju sredinom dana, a povećati večernje padove.
U takvom okruženju, klasika “jedna projekcija – jedan odgovor” više ne funkcioniše. Potrebna je probabilistička analiza, scenariji, rasponi rizika i meteorološka integracija. Sistem mora da razume šta je verovatno, ali i šta je moguće u ekstremu.
Još složenije je to što će potrošnja postati reaktivna, a ne pasivna. Industrija i domaćinstva će menjati ponašanje prema cenama, što dodatno utiče na krive potrošnje.
Zato predviđanje mora biti direktno povezano sa operativnim odlukama, ulaganjem, balansiranjem, trgovinom i razvojem mreže. Dobra prognoza znači niže troškove i manje kriza. Loša prognoza znači skuplje balansiranje, veće uvoze i veći rizik.
U modernoj Srbiji, inteligencija sistema postaće jednako važna kao i sami kapaciteti.
