Energetska regulativa Srbije još uvek funkcioniše po logici podeljenih sektora – struja, gas, grejanje, goriva i infrastruktura često se posmatraju odvojeno. Taj model je nekada bio dovoljan. Danas je postao ograničenje.
Srbija se nalazi u sred procesa elektrifikacije grejanja i transporta, razmatranja gasnih kapaciteta, razvoja OIE, skladištenja i interkonekcija. Nijedna od ovih oblasti više ne može biti vođena izolovano.
Prvi izazov je institucionalna koordinacija. Imamo snažne institucije – Ministarstvo, AERS, EMS, EPS, opštine – ali često deluju paralelno. Integrisano planiranje znači zajedničke projekcije rasta potrošnje, industrijskih potreba, grejanja, gasa i mrežne infrastrukture.
Drugo, Srbija mora prepoznati fleksibilnost između sektora kao nacionalni resurs. Fleksibilne toplane, industrijski potrošači koji mogu prilagoditi potrošnju, skladištenje, pa i budući vodonik – sve to smanjuje troškove i rizike. Danas su mnogi od tih potencijala neregulisani ili finansijski neatraktivni.
Treće, neophodni su podatci i transparentnost. Integrisano planiranje zahteva dugoročne scenarije i real-time informacije. Podaci ne smeju ostati zatvoreni u pojedinačnim institucijama.
Ovo nije samo energetsko, već i ekonomsko pitanje. Integrisan sistem smanjuje troškove, povećava stabilnost i jača privredu. Fragmentisan sistem proizvodi skuplje greške.
Srbija mora odlučiti: ili ostaje u logici sektorskih ostrva, ili gradi jedan moderan, povezan i pametan energetski sistem.
