Predstavljajući proizvodne rezultate ostvarene u 2011. godini generalni direktor RTB-a Bor Blagoje Spaskovski, na tradicionalnoj novogodišnjoj konferenciji za novinare održanoj 29. decembra, posebno je istakao ostvarenja na raskrivanju basenskih ležišta jer, kako je rekao, uklanjanje raskrivke predstavlja najvažniju fazu, onu koja rudarskim kompanijama i svima u okruženju koji žive od njih, omogućava sigurnu budućnost.
– Proizvodnju bakra smo ove godine povećali za trećinu i ja sam veoma ponosan realizacijom i rezultatima. Iz sopstvenih sirovina proizvedeno je 26,2 hiljade tona katodnog bakra, dok brojka premašuje 30 hiljada ukoliko dodamo i preradu uvoznog koncentrata, „sekundara“ i hladnih materijala. Indeks rasta proizvodnje u ovoj godini, dakle, iznosi tačno 128,8 %. Nisam, međutim, ponesen mišlju da smo radili odlično i da nema prostora za bolje. Ima, naravno, ali ipak želim ovom prilikom da se zahvalim svojim saradnicima, svim radnicima i Vladi Srbije koja je podržala program obnove RTB-a Bor. Pred nama je godina novih velikih izazova, a ova će ostati upamćena po dvema stvarima, „udarnim u proizvodnji“. U 2011. u kombinatu bakra ostvareno je 42 miliona tona iskopina, a samo rasrkivke je dato skoro 30 miliona tona. Ako uporedimo ove rezultate sa 2008, kada je bilo 14.443.000 tona iskopina i tek 6.697.000 tona raskrivke, jasno je zašto ove rezultate smatram fantastičnim – kazao je Spaskovski.
Ulaganje u raskrivku – ulaganje u budućnost
Govoreći o tome da su ovakvi proizvodni rezultati u dobroj meri postignuti zahvaljujući novoj rudarskoj mehanizaciji, uz napomenu da je 80 odsto opreme obnovljeno, Spaskovski je podvukao da su upravo nove mašine, povećana proizvodnja, dobra organizacija, stroga kontorla trošenja novca i stvaranja obaveza, ali i povoljna cena bakra na svetskom tržištu doprinele da RTB iz sopstvenih izvora finansira svih 30 miliona tona raskrivke.
-Raskrivka se nikada u istoriji Basena nije finansirala sopstvenim sredstvima. Uvek su uzimani investicioni krediti jer se sklanjanje raskrivke „vodilo“ kao „investiciona rasrkvika“. Krediti se nisu koristili do kraja, već su bivali „oprihodovani“ i tretirani kao novac koji je dobrodošao. A, takav nepravilan prihod doveo je do toga da basenska ležišta budu maltene zatvorena. Danas su ona otvorenija, Jama je razvijenija, više je istražnog bušenja na pravim lokacijama, rezerve se uvećavaju i vidi se svetlija budućnost Basena, grada, Borana i države. Ruda jeste siromašna, ali je ima mnogo, milijardu i 250 miliona tona. Prosečan sadržaj bakra je 0,4 odsto, a samo u nekim ležištima, poput „Čoka Marina“ i jamskih rudnih tela „T“, „T1“ i „T2“, postoji značajniji procenat zlata. Jesu to male količine, ali nam i one „pokrivaju“ troškove raskrivanja ležišta i pripreme u podzemnoj eksploataciji. Siguran sam, međutim, da će ovaj sadržaj za 10-ak godina biti ravan svetskom, ako ne i bolji, a onda nam preostaje da samo iz godine u godinu povećavamo proizvodnju i time neto prihod kompanije.
-Jer, svuda u svetu – objasnio je Spaskovski – eksploatišu se jezgra, a naša ležišta su porfirskog tipa što znači da imaju istu „slast“, odnosno procenat metala, i po obodima i u sredini. Siromašna ruda, s druge strane, zahteva maksimalnu koncentraciju i automatizaciju flotacionih mašina, pa smo zato ove godine krenuli u revitalizaciju flotacija u Velikom Krivelju i Majdanpeku. Taj posao treba da nam donese veća iskorišćenja bakra i zlata, a računice pokazuju da ćemo samo iz razlike u iskorišćenju (u flotaciji četiri, a u topionici sedam procenata i duplo većem „na zlatu“) moći u narednom periodu da otplaćujemo rate kredita koji su obrađeni u biznis planovima. Ti rezultati mogu se slobodno uporediti sa onim koji se ostvaruju u Čileu, Americi, Arizoni, Indoneziji, a automatizacijom pogona za pripremu mineralnih sirovina, kriveljska i majdanpečka flotacija biće ravne onoj u Kenekotu i pripadati „topu“ pet flotacija u svetu.
Metalurgija po planu
Posebno naglašavajući činjenicu da je kompletna oprema obnovljena zahvaljujući kreditima, te da nijednog trenutka u toku 2011. godine RTB nije dobio subvencije od države niti, kako se izrazio, jedan jedini dinar iz budžeta, prvi čovek borske kompanije istakao je da je sve što je urađeno u ovoj godini proisteklo iz Biznis plana koji su uradili stručnjaci Basena, a proverili renomirani „Dilojt“ i beogradski RGF. Podsetio je i da je prethodni dokument revidovao „SNC Lavalin“ od koga je u pisanoj formi stigla potvrda da se RTB može razvijati i da EDC banka može da „stane“ iza kredita od 135 miliona evra za finansiranje uvozne komponente Projekta rekonstrukcije topionice i izgradnje nove fabrike sumporne kiseline.
-Radovi su maksimalno intenzivirani i temelji fleš-peći su gotovi. Kompletan donji sloj betona je urađen, donja i gornja armatura takođe, a počeo je iskop i na prostoru gde će biti nova fabrika sumporne kiseline. Petnaestog januara počeće da radi fabrika za proizvodnju cevi od FRP-materijala koja se nalazi na lokaciji bivše fabrike dipforming žice. Tamo će se izrađivati polietilenske i PVC cevi koje će biti veza između konvertora i fleš-peći, pa do nove fabrike sumporne kiseline. Reč je o visokogabaritnim elementima koje je lakše praviti ovde nego ih dopremati iz inostranstva. U fabrici će biti uposleno 15 do 20 ljudi (lokalnih i stručnjaka sa strane), a cilj je da ona nastavi da radi i po okonačnju Projekta, te da se u Boru od 2014. godine izrađuju cevi za potrebe tržišta ovog dela Evrope. U martu će se već pojaviti prvi gabaritni delovi koji će se ovde zavarivati, prvi profili, pajneri, nosači. Projekti su obimni a priča složena, ali ni Basen nije obična, već izuzetno složena priča, priča koju uspešno mogu voditi samo veliki timovi uz pomoć Vlade Srbije, fakulteta, instituta i ostalih naučno-tehničkih institucija.
„Čuvamo nebo nad Borom“
Spaskovski je, nadovezujući se na priču o metalurgiji, u nastavku konferencije za novinare podsetio da je Basen prvi put ove godine planski „čuvao nebo nad gradom“, odnosno preventivno zaustavljao metalurške agregate kada je pretilo povećano zagađenje vazduha. I mada je bilo ekscesnih, a ne akcidentnih situacija, kako je rekao, topionica je u ovogodišnji plan još na početku 2011. upisala 20 dana zastoja i u svakom trenutku je, kada bi instrumenti pokazali povećanu koncentraciju sumpor-dioksida, redukovala proizvodnju i striktno se pridržavala Akcionog plana Vlade Srbije. RTB je čak i na tom polju, bez obzira na to što radi sa tehnologijom starom pola veka, napravio pomak i uspeo da iskorišćenje sumpor-dioksida „prebaci“ preko 50 procenata.
-Svi ovi rezultati čine me danas zadovoljnim, ali me i obavezuju da sledeće godine, kada nam od opreme stignu još dva velika bagera i četiri kamiona nosivosti 220 tona, uklanjanje raskrivke povećamo za 30 do 40 procenata, a iskopine za 50. Finansijski rezultati biće vrlo brzo gotovi, a onda ću precizno moći da kažem ono što sada samo naslućujem, a to je da smo ove godine u raskrivanje ležišta u Boru i Majdanpeku uložili oko 75 miliona dolara iz sopstvenih sredstava. Možda će neko reći da su te pare mogle da se iskoriste za otvaranje novih rudnih ležišta, ali ja smatram da je to opravdano utrošen novac, uložen u budućnost!
Stimulacije kompaniju vode napred
–S druge strane – dodao je – standard zaposlenih je očuvan, plate se isplaćuju na vreme, a ove godine uvedena je i stimulacija, pa radnici koji rade u najtežim uslovima zarađuju mesečno i više od dve prosečne plate u Srbiji. Za ovakav pristup moram da zahvalim sidnikatima koji su imali razumevana za predlog menadžmenta da upravo stimulacija radnika bude pravilo koje će kompaniju „vući“ napred. U kapitalističkim kompanijama, na primer, disciplinu i rad održava samo strah od gubitka posla, dok mi ne vladamo strahom, već organizacijom, stimulacijom, dobrom saradnjom sa sindikatima i vizijom koju je prihvatila i Vlada Srbije.
Na kraju konferencije za novinare kojoj je, kao i uvek, prisustvovao veliki broj poslenika „sedme sile“, Spaskovski je zaposlenima u Basenu, građanima Bora, Majdanpeka, Timočke Krajine i cele Srbije čestitao nastupajuće novogodišnje i božićne praznike sa porukom da ih u Novoj godini prati, pre svega, dobro zdravlje.
– Moja je želja da u ovom kolektivu bude sloge, da se vizija, koju je menadžment trasirao, ostvari, da nju prate svi basenski radnici, da saradnja sa sindikatima bude još bolja i da iz svega proistekne bolji standard za sve nas.
On se posebno zahvalio i svim medijima za objektivno informisanje i kreiranje pozitivnog imidža o gradu i kompaniji i poručio im da prilikom pisanja ostanu promoteri onog lepog što dolazi iz RTB-a i Bora.
Koče komercijalni poverioci
Na novinarsko pitanje u kojoj je fazi procedura formiranja jedinstvene kompanije i dokle su odmakli pregovori sa poveriocima, Spaskovski je odgovorio ovako: – Sa mnogim poveriocima postignut je povoljan dogovor, ali on još uvek nije utemeljen. Biće, kada ga Vlada Srbije potvrdi. Problem koji se pojavio jeste taj što se mnogi komercijalni poverioci ne odazivaju na pregovore. Ne bih da imenujem, ali ću vam reći da je jedan od njih, a reč je o velikom „igraču“, pozivan na pregovore pet puta, sam je određivao termine, ali još nijednom nije došao. Ono što mogu da kažem jeste da će dug RTB-a, koji nije mali, prema EPS-u, fondovima i bankama biti konvertovan u državni kapital i da će on biti iznad 90 procenata. U svakom slučaju, regulisanje te teme jedan je od prioritetnih zadataka u Novoj godini, tim pre što nas i tada čekuju velika ulaganja, pre svih, u flotaciju šljake i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda bez kojih nova topionica neće dobiti dozvolu za rad.
„Rudarski“ turizam
-Ovde se ne sme razvijati samo rudarstvo, potrebno je promovisati i turističke potencijale borske opštine – kazao je novinarima Spaskovski. – Evo, ja pred vama obećavam da ću na sebe preuzeti tri stvari koje ću sprovesti u delo do prvog marta, ukoliko ova zima ne donese veliki sneg. Prvo je poboljšanje uslova i funkcije vidikovca na starom borskom kopu, a drugo je izrada „sale“ na 11. jamskom horizontu gde će turisti, njih 50 do 60, na svakih 15 dana moći da se spuste do 700 metara ispod zemlje, popričaju sa rudarima i, jednostavno, dožive taj osećaj. Treća stvar je safari-staza na borskom kopu dužine 17 kilometara i širine 10 metara. Za zaljubljenike u moto i trke džipovima, ali i ostale, biće to, verujem, jedinstveno turističko čudo u Evropi.
Izvor rtb.rs
