Svet mora da se pripremi za još nuklearnih katastrofa, poput onih u ukrajinskom Černobilju i japanskoj nuklearki Fukušima, upozorio je u Kijevu generalni sekretar UN Ban Ki Mun.
Ban je na konferenciji u ukrajinskoj prestonici, povodom 25 godina od eksplozije nuklearnog reaktora u Černobilju, upozorio da će ta „sumorna realnost“ zahtevati jačanje međunarodne saradnje i međusobne razmene informacija o nuklearnim programima.
Generalni sekretar UN i ostali govornici su ukazali da je „svetu gladnom energije“ neminovan dalji rast broja nuklearnih centrala. Nuklearna energija je „relativno čista i logičan je izbor u vremenu u kojem je sve manje izvora energije“, ocenio je Ban.
„Mnoge zemlje će u budućnosti otkriti nuklearnu energiju kao važnu opciju, i zato moramo da učinimo sve što je u našoj moći da osiguramo njenu bezbednosti“, rekao je šef Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Jukija Amano koji je zajedno sa Banom prisustvovao konferenciji.
Generalni sekretar UN je rekao i da će svet „na nesreću, najverovatnije biti svedok još sličnih katastrofa“, kao u
Černobilju i Fukušimi.
Tokom kratke posete mestu eksplozije u Černobilju, oko 100 kilometara severno od Kijeva, Ban je predložio strategiju za poboljšanje bezbednosti u nuklearnim centralama širom sveta, uključujući i jačanje Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), kao i posvećivanje više pažnje „povezanosti prirodnih katastrofa i nuklearne bezbednosti“.
„Klimatske promene značiće i više vremenskih nepogoda. Naša ranjivost će samo rasti“, ocenio je Ban.
Na juče održanoj donatorskoj konferenciji u Kijevu, organizatori su pokušali da prikupe 740 miliona evra za izgradnju novog prekrivača za černobiljski reaktor jer je prvobitno izgrađeni odslužio svoj vek.
Novac će biti utrošen i na izgradnju zgrade za čuvanje potrošenog nuklearnog goriva iz drugih reaktora te centrale koji više nisu u upotrebi. Zbog svetske ekonomske krize, međutim, neke zemlje su povukle obećanja novčane pomoći, tako da je suma spala na 550 miliona evra.
Eksplozija u Černobilju 26. aprila 1986. je ispalila oblak radioaktivne prašine koja je pala na veći deo Evrope, a stotine
hiljada ljudi iz najugroženijih zona su evakuisane. Oblast u prečniku od oko 30 kilometara oko nuklearke je i danas
uglavnom nenastanjena, a u centrali se smenjuje nekolicina radnika. Nekoliko stotina stanovnika se vratilo u svoje kuće uprkos upozorenju vlasti na radioaktivnost.
Zuzana Džekab iz Svetske zdravstvene organizacije rekla je na konferenciji u Kijevu da je utvrđeno oko 6.000 slučajeva raka štitne žlezde kod ljudi koji su bili deca u vreme eksplozije u Černobilju. Džekab je dodala da se može očekivati još oko 4.000 smrtnih slučajeva od raka iznad proseka, imajući u vidu da je 600.000 ljudi posle nesreće bilo izloženo radijaciji.
Izvor beta.rs
