Monopol REE i njegove geoekonomske i geopolitičke implikacije
Najveće poznate rezerve rude REE nalaze se u Narodnoj Republici Kini (NR Kina). Međutim, umesto samo „geografije rezervi“, nekoliko drugih faktora je odgovorno za to zašto je Peking dominirao lancima snabdevanja REE.
Prvo, do 1950-ih, Indija, Brazil i Južna Afrika su bili najveći proizvođači minerala retkih zemalja. Međutim, indijski i brazilski minerali REE bili su nalazišta monazita, koja sadrže velike koncentracije radioaktivnog torijuma. Iako je udiokorisnijih Heavy Rare Earth Elements (HREE) dva do tri puta veći u monazitu nego u Bastnezitu, pitanje oko upotrebe torijuma ekstrahovanog tokom procesa i raspršivanja radioaktivnog otpada ga je učinilo ekonomski neodrživim i ekološki više. opasan. Kako je interesovanje za torijum kao nuklearno gorivo opadalo, zajedno sa pojačanim ispitivanjem upravljanja nuklearnim otpadom 1960-ih, bogate kineske rezerve u ležištima Bastnaesita stekle su veću vuču u globalnoj industriji rude REE. Drugo, rastuća zabrinutost za životnu sredinu i troškovi rada u SAD doveli su do zatvaranja rudnika Mountain Pass u Kaliforniji—jednog od najvećih nalazišta Bastnaesita—koji je do 1980-ih bio najveći proizvođač globalnih REE.
Peking je, međutim, iskoristio ovu priliku da ojača svoj položaj na tržištu REE. Obilje Bastnezit rude je bilo korisno samo u meri dostupnosti jeftine radne snage, nepostojećih ekoloških standarda i neprihvatanja propisa Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). Tokom 1980-ih i 1990-ih, Peking je skoro izbacio REE tako što je smanjio njihove cene. Kina je 1990. godine proglasila REE kao „zaštićeni i strateški mineral“. Kineska javna preduzeća kontrolisala su celokupnu rudarsku industriju REE, a strane firme su mogle da posluju samo u okviru zajedničkih ulaganja sa javnim preduzećima za preradu i metalurgiju. Ovakva zajednička ulaganja omogućila su javnim firmama da dobiju potrebnu tehnologiju i patente za metalurgiju REE od stranih firmi. 1983. Kina je prijavila svoj prvi RE patentdo 2019. godine registrovao je preko 25.000 patenata, u poređenju sa 9.810 u SAD. Američki liberalizam je u potpunosti odgovoran za trenutnu kinesku tehnološku dominaciju, kao što je američki Kongres koji dodeljuje „…trgovinski status Kine sa najpovoljnijom nacijom,…otvarajući…vrata za razmenu dobara, znanja i tehnologije između dve nacije…” i između Kine i drugim industrijalizovanim zemljama. Ono što razlikuje kinesku dominaciju u lancu snabdevanja REE u poređenju sa tržištem nafte je kontrola prerade i odvajanja REE.
Monopoli se grade na konsolidaciji i centralizaciji. Javna preduzeća u RE poslovanju u Kini doživela su veću integraciju u poslednjih nekoliko decenija. Kina je 2015. restrukturirala svoju industriju retkih zemalja u šest javnih firmi; do 2016. godine, ovih šest firmi su bile odgovorne za 99,9 odsto proizvodnje obnovljivih izvora energije u zemlji. Peking je dalje konsolidovao svoju industriju retkih zemalja osnivanjem ChinaRare Earth Group, kombinujući sredstva Aluminium Corp. ofChina, China Minmetals i Ganzhou Rare Earth Group. Novi entitet kontroliše 70 procenata sve proizvodnje obnovljivih izvora energije u zemlji, pomažući u stabilizaciji proizvodnje i lanaca snabdevanja, kao i utičući na cene. Samo su pitanja nacionalne bezbednosti u SAD i Australiji ugušila napore Kine.
Međutim, ekonomska vladavina Kine oko njene dominacije retkih zemalja ne završava se proizvodnjom RE oksida i metala,takođe je aktivno koristio svoj monopol na RE da kontroliše proizvodnju njihovih aplikacija. Razvoj nizvodnih industrija zasnovanih na REE je primarni strateški cilj koji je u skladu sa programom Made in China 2025. Konstantno snabdevanje REE je iskorišćeno za preseljenje strane industrije visoke tehnologije u Kinu. Na primer, REE su ključna komponenta trajnih magneta koji koriste tragove REE, kao što su samarijum i neodimijum. Ovi magneti su superlaki i efikasniji u poređenju sa magnetima koji nisu REE i imaju višestruku primenu, u rasponu od električnih vozila i vetroturbina, do precizno vođene municije, sistema navođenih raketa i radara. Najistaknutiji slučaj prinudnog prekida lanaca snabdevanja u REE bio je kineski embargo na snabdevanje REE protiv Japana nakon što je Japanska obalska straža (JCG) zaplenila kineske ribarske kočarice i potonjeg sudara sa plovilom JCG u septembru 2010. godine. Kineska vlada obustavila je isporuke REM-a japanskoj industriji. U vreme kinesko-japanskog ribolovnog incidenta 2010. godine, koji se dogodio oko japanske kontrole, ali ostrva Senkaku u Istočnom kineskom moru (ECS) na koja su Kinezi polagali pravo, Kina je kontrolisala preko 95 procenata svetske proizvodnje REE i Peking je nametnuo embargo protiv Tokija. Ova epizoda je dala utisak o stvarima koje dolaze, to jest, rastućoj naoružavanju trgovine od strane značajne sile kao što je Kina. To je u Japan donelo njihovu stvarnu ranjivost na kinesku prinudu u oblasti REE, što je ključno za učinak njihove industrije, posebno u sektoru robotike i poluprovodnika.
