Turkmenistan je ponovo potvrdio svoju spremnost da isporučuje prirodni gas evropskim tržištima, ali je istakao značajne logističke prepreke, pre svega nedostatak gasovoda koji bi povezivao Centralnu Aziju i Evropu preko Kaspijskog mora.
Maksat Babajev, ministar za gas i direktor državne kompanije Turkmengas, izjavio je da zemlja ostaje posvećena diverzifikaciji svojih izvoznih ruta, sa posebnim interesovanjem za razvoj transkaspijskog koridora ka Evropi.
Procene pokazuju da Turkmenistan poseduje između jedne petine i jedne četvrtine svetskih rezervi prirodnog gasa. Trenutno se gotovo sav njegov izvoz usmerava ka Kini. Ipak, kako evropske zemlje nastavljaju da traže alternative ruskom gasu, interesovanje za energetske resurse Turkmenistana raste, pri čemu su zemlje poput Mađarske pokazale naročitu angažovanost u poslednjim mesecima.
Babajev je naveo da Turkmenistan može odmah ponuditi gas na svojoj granici putem gasovoda „Istok–Zapad“, koji prolazi kroz zemlju i ima transportni kapacitet od 30 milijardi kubnih metara godišnje. Međutim, bez dugo planiranog transkaspijskog gasovoda koji bi povezao Turkmenistan sa Južnim Kavkazom, a zatim preko Turske sa Evropom, stvarne isporuke i dalje nisu moguće.
Projekat transkaspijskog gasovoda, koji je dugo bio odlagan zbog finansijskih i geopolitičkih izazova, ponovo je privukao pažnju Evrope dok kontinent nastoji da smanji zavisnost od ruskih energenata. Ipak, nerešena pitanja pravnog statusa i pomorskih granica Kaspijskog mora, naročito između Turkmenistana i Irana, i dalje koče napredak.
U međuvremenu, Turkmengas je najavio privremenu obustavu isporuke gasa Turskoj preko Irana zbog tehničkih problema. Protok, koji je započet u martu, očekuje se da će biti nastavljen čim se problemi otklone. Ova situacija dodatno naglašava stalne poteškoće Turkmenistana u obezbeđivanju stabilnih i raznovrsnih izvoznih ruta za njegove ogromne rezerve prirodnog gasa.
