Tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi (JIE) otvorila su se u utorak uz široko rasprostranjene korekcije cena nadole, nakon naglog oporavka proizvodnje iz obnovljivih izvora, povećanog uvoza u region, kao i kombinacije niže potrošnje tokom radnog dana i poboljšane proizvodnje vetra širom Centralne i Jugoistočne Evrope. Ipak, struktura tržišta i dalje pokazuje izraženu volatilnost večernjih vršnih opterećenja i kontinuiranu zavisnost od termoelektrana i prekograničnog balansiranja.
Cene električne energije za naredni dan (day-ahead) pale su širom gotovo celog regiona JIE 12. maja. Rumunski OPCOM ostao je najskuplje tržište sa 127,9 €/MWh, dok je mađarski HUPX iznosio 123,2 €/MWh, a srpski SEEPEX se obračunavao na 110,6 €/MWh. Grčki HENEX pao je naglo na 79 €/MWh, postavši jedan od najslabijih regionalnih centara usled jače solarne proizvodnje i slabije potrebe za balansiranjem. Albanija je ponovo ostala najjeftinije tržište sa 70,3 €/MWh.
Najveća dnevna korekcija zabeležena je u Bugarskoj, gde su cene na IBEX-u pale za skoro 23 €/MWh, dok su Slovenija, Austrija i Grčka takođe zabeležile snažne padove. Struktura regionalnih spread-ova se suzila u odnosu na prethodne sesije, ali su Mađarska i Rumunija i dalje trgovale uz premiju u odnosu na južnobalkanska tržišta, što potvrđuje kontinuirana zagušenja i strukturnu zavisnost od uvoza u severoistočnom koridoru.
Struktura proizvodnje se značajno promenila u odnosu na ponedeljak. Regionalna proizvodnja vetra skočila je na 2.121 MW, što je rast od više od 1.400 MW na dnevnom nivou, dok je hidroenergija porasla na 5.827 MW. Solar je ostao snažan na preko 5.100 MW, iako je nuklearna proizvodnja blago pala. Ukupna regionalna proizvodnja porasla je na 25,3 GW, dok je potrošnja premašila 29,2 GW, ostavljajući region strukturno kratkim i zavisnim od uvoza.
Uvoz u JIE i Mađarsku naglo je porastao na oko 2.461 MW neto, pri čemu su glavni tokovi dolazili iz Austrije i Slovačke ka Mađarskoj i Sloveniji. Podaci potvrđuju da širi region JIE i dalje snažno zavisi od centralnoevropske likvidnosti i termo proizvodnje tokom perioda visoke potrošnje i obnovljive nestabilnosti.
Srbija je ostala strukturno uvozno zavisna tokom posmatranog perioda, uprkos tome što EPS beleži poboljšanu profitabilnost u 2025. godini. Komercijalni tokovi pokazuju kontinuirane uvoze iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Mađarske, što potvrđuje izloženost srpskog sistema balansiranju uprkos značajnoj domaćoj proizvodnji iz uglja.
Posebno važan strukturni razvoj za srpsko tržište jeste širenje dinamičkog tarifiranja i ugovora vezanih za berzanske cene kod industrijskih potrošača od strane Elektroprivreda Srbije (EPS). EPS sve više usklađuje komercijalne ugovore sa cenovnim signalima SEEPEX-a, kroz modele sa satnim indeksiranjem, mesečnim prosekom i hibridnim cenama. Time se deo tržišne volatilnosti direktno prenosi na industrijske potrošače, uz istovremeno podsticanje fleksibilne potrošnje i sistema upravljanja energijom.
Za industrijske potrošače, posebno izvoznike iz sektora metala, hemije, cementa i proizvodnje izložene CBAM-u, ova promena je veoma značajna. Srpsko tržište električne energije postepeno prelazi iz politički stabilizovanog cenovnog modela ka tržišno izloženoj strukturi sličnijoj zrelijim EU čvorištima. To istovremeno stvara i rizik nabavke i priliku za optimizaciju. Kompanije koje mogu da pomeraju potrošnju u jeftinije solarne sate ili da uvedu skladištenje „iza brojila“ (behind-the-meter) mogu profitirati od sve izraženijih intradnevnih razlika u cenama.
Satni profili na tržištima HUPX, OPCOM i HENEX pokazuju nastavak izražene kompresije cena u podnevnim satima zbog solarne proizvodnje, uz snažne večernje skokove potrošnje. Rumunija je ponovo pokazala najizraženiji profil volatilnosti, sa intradnevnim cenama iznad 250 €/MWh tokom večernjih pikova, dok su tokom solarnih sati cene naglo padale. Grčka je istovremeno imala najniže podnevne cene u regionu, što odražava ubrzanu ekspanziju solarne flote.
Strukturna implikacija za tržišta JIE postaje sve jasnija: volatilnost više nije vođena samo cenama gasa ili geopolitičkim šokovima. Umesto toga, tržišta ulaze u fazu u kojoj solarna zasićenost, večernji deficit balansiranja, prekogranična zagušenja i varijabilnost hidroenergije dominiraju kratkoročnim formiranjem cena.
Vremenski uslovi dodatno podržavaju ovu tranziciju. Očekuje se pad temperatura u Srbiji, Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj, što smanjuje potrošnju za hlađenje i istovremeno olakšava integraciju obnovljivih izvora.
Tržišta gasa i ugljenika ostala su relativno stabilna, ali i dalje cenovno podržavaju proizvodnju električne energije. Gas na CEGH-u trgovao se oko 47 €/MWh, dok su EU dozvole za emisije CO₂ porasle na oko 77 €/tCO₂, što i dalje održava pritisak na termoelektrane širom JIE.
To je posebno relevantno za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, gde ugalj i dalje dominira proizvodnjom. Prema regionalnom bilansu, termoelektrane su činile oko 17% ukupne proizvodnje, dok je gas učestvovao sa oko 15%.
Terminski (forward) tržišni ugovori takođe pokazuju otpornost uprkos slabijim spot cenama. Mađarski bazni ugovori za 21. nedelju trgovali su oko 127,5 €/MWh, dok su kalendarski ugovori za 2026. ostali iznad 113 €/MWh, što pokazuje da trgovci i dalje ugrađuju strukturnu napetost i dugoročnu volatilnost u krive cena.
Još jedan važan trend je rast integracije obnovljivih izvora sa industrijskom potražnjom i skladišnom infrastrukturom širom JIE. Novi projekti u Bugarskoj, Grčkoj i Turskoj ukazuju na hibridne modele koji kombinuju obnovljive izvore, skladištenje i dekarbonizaciju industrije. Posebno se ističe partnerstvo između CWP Europe i Heidelberg Materials u Bugarskoj, gde se vetroenergija direktno povezuje sa niskougljeničnom proizvodnjom cementa.
Istovremeno, gasna priča ostaje krhka. Vertikalni gasni koridor ka Ukrajini i dalje se suočava sa slabom komercijalnom potražnjom uprkos prilagođenim tarifama i većoj fleksibilnosti. Kupci ostaju oprezni zbog i dalje prisutnog ruskog gasa u indirektnim tokovima i neizvesnosti LNG potražnje.
Regionalna slika tržišta sve više liči na tranzicioni evropski granični sistem: strukturno uvozno zavisan, brzo solarizovan, i dalje oslonjen na ugalj i prekogranično balansiranje, ali postepeno prelazi ka dinamičkom formiranju cena, integraciji skladišta i trgovini vođenoj volatilnošću.
Evolucija srpskog tržišta kroz SEEPEX i industrijsko vezivanje cena mogla bi postati jedan od najvažnijih indikatora brzine tranzicije Zapadnog Balkana iz regulisanih energetskih sistema ka potpuno tržišno izloženim energetskim ekonomijama.
Pripremljeno od strane virtu.energy
