Rudarsko-geološka istraživanja jedan su od najunosnijih poslova u svetu. Stranci u Srbiji tragaju za zlatom, bakrom i retkim minerala, ali zemlja malo prihoduje. Nadležni najavljuju donošenje novog zakona o rudarstvu, koji bi regulisao tu oblast i povećao rudnu rentu.
Zlato, bakar i druge rude i minerale traže najveće svetske kompanije. Međutim, istraživanja više neće moći da traju godinama. Predlog je da se ograniče na tri godine, uz još jednu mogućnost.
Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva Zlatko Dragosavljević objašnjava da će kompanija koja u prvom periodu od tri godine obavi 80 odsto projektovanog istraživanja automatski dobiti još jedan istražni period od tri godine.
„Ona kompanija koja ima manji obim istraživanja, automatski gubi istražno pravo“, ističe Dragosavljević.
Geološka istraživanja u svetu su odavno vremenski ograničena. Investitor mora da ima sredstva, precizan projekat i, posle određenog perioda, mora da oslobodi i do 50 odsto istražnog prostora.
Nezavisni geološki konsultant Nikola Savić navodi da u našoj zemlji ima i domaćih i stranih firmi koje drže veliki broj prostora za istraživanje i na većini ne rade ništa.
„To onemogućava investitore da istraže, jer je teren zauzet, a firme drže licencu, sede na njima i koriste to za promociju na berzama, a samim tim država gubi“, napominje Savić.
U Srbiji ima oko 110 otvorenih istražnih polja, ali samo tri investitora ozbiljno rade. Jedan od njih, najveća svetska rudarska kompanija „Rio tinto“, najavljuje mogućnost otvaranja rudnika retkog minerala jadarit. U njemu će posao naći meštani Podrinjskog kraja.
Izvršni direktor „Rio Sava“ Nenad Grubin navodi da će lokalna samouprava i ljudi koji tamo žive biti uključeni i raditi na razvoju projekta.
„Smatramo da je to jedini pravi način da svi zajedno radimo, tako da je taj element u tom poslu podjednako bitan kao i rad na tehničkim uslovima“, ističe Grubin.
Od rudne rente, Srbija će ove godine prihodovati oko dve i po milijarde dinara. Kada je poveća i vremenski ograniči istraživanja, mogla bi da zarađuje bar desetostruko više.
Veća rudna renta puni budžet
Geološka istraživanja unosan su posao, jer je i rudna renta visoka. U Evropi, najniža je u Srbiji – 1,5 do tri odsto. Vlada najavljuje višestruko povećanje.
Stručnjak za energetiku „Balkan magazina“ Jelica Putniković ističe da zahtevi nekih političkih partija da rudna renta bude 20 odsto uopšte nisu previsoki.
„Čak kada bi se i ispunili ti zahtevi, to ne bi bio maksimum, pošto mnoge zemlje, da li kroz rundu rentu, da li kroz dodatne takse, naplaćuju to svoje bogatstvo za razvoj države“, kaže Putnikovićeva.
Izvor bizlife.rs
