Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...

Od otpada prave biodizel

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

 

 

Preduzeće “Bioenergoil” iz Sombora prava je mala ekološka fabrika, prostire se na 400 kvadratnih metara u hali “Seme Sombor”, poznatijoj kao stara klanica. Od otpadnih ulja i masti organskog porekla, ovde proizvode biodizel. Zapošljava samo pet radnika, jer je sve automatizovano.

Kupaca je mnogo, ali zasad ovaj energent isporučuju poljoprivrednim gazdinstvima, apatinskoj “Elbi”, ribnjacima i manjim potrošačima.

Uzeli kredite

Reč je o korišćenom ulju iz restorana, hotela, domova učenika, bolnica i ribarnica. Tako iskorišćena ulja, umesto da završe kao zagađivači vodotoka i zemljišta, postaju sirovina za proizvodnju goriva koja ne zagađuje okolinu, a uz to je ujedno jeftinije od običnog dizela. Mesečno proizvedu oko 15.000 litara biodizela, što je nedovoljno za zahtevno tržište.

Pogon su osnovali 2007. godine Slobodan Katanić i Dragan Maksimović, uz pomoć Fonda za kapitalne investicije Srbije i Vojvodine, te kreditima banaka, ali i sopstvenim sredstvima.

Dva partnera kupila su vrhunsku opremu od engleskog proizvođača “Euro feul teš”, i ona je identična opremi koja se koristi za proizvodnju biodizela za vozni park kraljice Engleske.

– Iako Srbija godišnje ima 40 miliona litara otpadnog ulja, naša mala fabrika ima problema sa sirovinama, jer se najveći deo tog otpada još uvek baca, pa su naši kapaciteti uposleni sa samo deset odsto – kaže Maksimović.

Međutim, naruku im ide zakon o upravljanju otpadom, koji najnovijim dopunama obavezuje sve one koji ga imaju da ga predaju ovlašćenim preduzećima za preradu. Maksimović veli da otpadna ulja dobijaju iz preduzeća “Marba” iz Maglića i restorana u okolini Sombora i Apatina, a prve tone ovog ulja nedavno su stigle i iz Kraljeva. Kilogram otpadnog ulja Somborci plaćaju šest dinara, a na lice mesta donose posude, a odvoze ga o svom trošku. Ovde kažu da litar otpadnog ulja daje litar biodizela.

Somborsko preduzeće je, pored šidske fabrike, jedino u Vojvodini koje se bavi ovom vrstom prerade otpada.

Odlične ocene

Istovremeno, u obližnjoj Telečki, 14 poljoprivrednika okupljenih u Udruženje proizvođača “Ekoland RS”, već nekoliko godina, na 40 hektara, uspešno proizvodi organsku papriku. Sve što proizvedu – prodaju poznatom kupcu u Nemačkoj, i nemaju problema sa plasmanom.

Pre setve već znaju po kojoj ceni će biti prodata paprika, pa tako i planiraju setvu. Paprika iz ovog dela Bačke je među najkvalitetnijima, kaže Rudolf Biler, vlasnik fabrike mesa u nemačkom gradu Švebiš.

On je, uzimajući 15 uzoraka, od kojih su neki bili iz Španije i Mađarske, odabrao baš našu papriku iz Telečke – veli Valeria Balint, predsednica Udruženja poljoprivrednika “Ekoland”, inače diplomirani inženjer poljoprivrede, koja je iz svog rodnog mesta dostavila začinsku papriku na ocenjivanje u Nemačku.

Ona dodaje da se paprika ne zaliva, jer joj klima na Telečkoj visoravni pogoduje.

Paprika se bere ručno, zatim suši i melje, takođe na ovaj način, što je karakteristično za bioproizvodnju.

Inače, njive se ne đubre mineralnim đubrivom, već stajskim, a usevi se okopavaju ručno. U zaštiti ove paprike se jedino mogu koristiti preparati na bazi bakra.

Ceo proces proizvodnje je pod stalnom kontrolom, a mlin ima sertifikat za organsku proizvodnju.

Porodice o bioproizvodnji znaju sve, međusobno se pomažu i tako štede na troškovima za radnu snagu – pojašnjava Valeria Balint. Proizvođači iz Telečke ove godine planiraju da na nemačko tržište plasiraju oko šest tona crvene mlevene paprike.

Ovogodišnja cena biopaprike ugovorena je po ceni od 10 evra po kilogramu, što je sasvim solidno, a prosečan rod po jutru očekuje se da će iznositi oko 400 kilograma – napominje Valeria Balint.

Melju loš suncokret 

Od lošeg, takozvanog neuslovnog suncokreta, koji dobijamo od Instituta za ratarstvo iz Novog Sada, možemo takođe da napravimo biodizel. Za to postoji posebna mašina koja melje i cedi loš suncokret, a za litar biodizela potrebna su četiri kilograma neupotrebljivog suncokreta – napominje Maksimović.

Izvor bizlife.rs

 

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: Za koliko će pojeftiniti struja za privredu?

Struja za domaćinstva neće poskupeti, dok će za privredu biti i niža od maja, nedavno je najavio vršilac dužnosti generalnog direktora Elektroprivrede Srbije Dušan Živković. Da nema nijednog razloga za poskupljenje struje ranije je rekla ministarka rudarstva i energetike...

BiH: Proizvodnja RiTE Gacko u prvom kvartalu dostigla 360 GWh

Rudnik i termoelektrana (RiTE) Gacko u prvom kvartalu proizvela je ukupno 360.180 megavat-časova električne energije, izjavio je direktor tog preduzeća Maksim Skoko, naglasivši da se konstatntno radi na unapređenju svih delova proizvodnog procesa i da je u junu planiran...

BIH: Dodeljene koncesije za dve solarne elektrane ukupne snage 193 MW

Hercegbosanska županija potpisala je ugovore o koncesiji za dve solarne elektrane ukupne snage 192,5 MW. Vlada ove županije raspisala je javne pozive za dodelu koncesija za gradnju dve fotonaponske elektrane, naokon čega je usledilo potpisivanje ugovora za izabranim firmama. Firmi Earth...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!