Javnim ustanovama koje nisu na vreme izabrale snabdevača električnom energijom, fakture drastično povećane. Vrtići, škole i opštine nemaju kadar da kupuju struju na berzi
Struju na otvorenom tržištu od početka godine može da „pazari“ oko 3.000 firmi na srednjem naponu, ali i cela garnitura javnih ustanova. Sekretari škola, vrtića, opština i ostalih lokalnih samouprava su se, tako, našli pred komplikovanom procedurom dobavljanja dokumentacije, raspisivanja javne nabake i pregovora oko najpovoljnijeg snadbevača. Oni koji ovo nisu uradili, dobili su rezervnog snadbevača, pa su im se računi „usijali“ i za trećinu u odnosu na lane.
Srednja arhitektonska škola u Beogradu samo je jedna od mnogih koji nisu uspeli da izaberu firmu preko koje će kupovati kilovate.
– Iz gradskog sekretarijata su nam početkom godine rekli da će oni obaviti celokupan proces javne nabavke i izabrati snabdevača električnom energijom za sve škole u Beogradu – kaže Vladan Rafailović iz Arhitektonske škole u prestonici. – Zato nismo ništa preduzimali. Posle tri meseca došlo nam je novo saopštenje da kao škola moramo sve sami da uradimo, a dobili smo rezervnog snabdevača „EPS Snabdevanje“, pa nam je račun veći za trećinu.
Prema rečima Snežane Basarić, predsednice Udruženja sekretara osnovnih i srednjih škola, ovaj problem zadesio je skoro polovinu ustanova u zemlji.
– Dolazimo u situaciju da škole moraju da plate po 15.000 dinara posebnoj agenciji, jer naši sekretari po vrtićima, školama, manjim opštinama nisu edukovani za ove poslove – navodi Basarićeva. – Neodgovorno je od lokalne samouprave da nam ne izađe u susret, jer se naši računi za struju svakako plaćaju iz gradskog budžeta. Kada nas grad pusti da sami sklapamo ugovore, dolazi u situaciju da u dve škole plaća različitu cenu struje za isto potrošenih kilovata.
U nekim od škola, poput Muzičke, Dizajnerske, Ugostiteljsko-turističke, računi za električnu energiju pre nego što se tržište liberalizovalo bili su oko 190.000 dinara. Otkad su prešli na rezervnog snabdevača, oni idu i do 370.000 dinara.
– Pravo na rezervno snabdevanje na otvorenom tržištu ima kupac električne energije koji nije izabrao snabdevača od koga će nastaviti kupovinu po tržišnim uslovima – navode iz „Elektroprivrede Srbije“. – Svi oni dužni su da „EPS Snabdevanju“ podnesu zahtev za sklapanje ugovora o rezervnom snabdevanju, kako im ne bi bila obustavljena isporuka električne energije.
Cena rezervnog snabdevanja je 59,90 evra po megavat-satu i veća je u odnosu na cenu komercijalnog snabdevanja.
U EPS ističu da je u interesu kupaca da, s obzirom na cenu i uslove rezervnog snabdevanja, što pre izaberu svog snabdevača.
Isključuju posle dva meseca
Prema Zakonu o energetici, rezervno snabdevanje može trajati najduže 60 dana. Ako u roku od dva meseca kupac ne zaključi ugovor o prodaji sa snabdevačem, operator sistema je dužan da mu obustavi isporuku električne energije. Pored cene rezervnog snabdevanja, krajnji kupac je obavezan da plati i troškove pristupa sistemu, naknadu za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije i PDV.
Brojke 59,9 Evra po megavatu-satu komercijalna cena struje 3.000 Firmi i ustanova treba da nabavlja struju na berzi 15.000 dinara plaća se posredničkoj agenciji.
Izvor Novosti
