Implementacija Strategije proizvodi određeni broj strateški značajnih i negativnih implikacija u životnoj sredini, što je neminovna posledica razvoja energetike u Srbiji
Stručni rad pod nazivom „Osvrt na stratešku procenu uticaja na životnu sredinu Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025.”, predstavili su Boško Joksimović iz Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije, Marina Ilić ispred Univerziteta Union, Dejan Filipović sa Geografskog fakulteta u Beogradu, Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta u Beogradu i Ivana Marković ispred Agencije za zaštitu životne sredine, na Međunarodnom savetovanju „Energetika 2014”, koje je održano od 25. do 28. marta na Zlatiboru.
Strateška procena uticaja na životnu sredinu Strategije razvoja energetike Srbije do 2025. godine je instrument kojim se procenjuju uticaji planskih rešenja na životnu sredinu do kojih može doći implementacijom nekog programa, i određuju mere za smanjenje negativnih uticaja.
Osnovni ciljevi razvoja Stratetegije razvoja energetike Srbije su energetska bezbednost, uspostavljanje tržišta energije i funkcionisanje sektora saglasno principima održivog razvoja. Ostvarivanje ovih ciljeva treba da omoguće pravni i institucionalni okvir, kao i potencijalni pravci razvoja energetike, u svetlu aktivnosti Energetske zajednice i procesa pridruživanja Evropskoj uniji.
Razvoj energetskog sektora obuhvata elektroenergetski sistem, sistem daljinskog grejanja, obnovljive izvore energije, ugalj, naftu, pririodni gas i efikasnost korišćenja energije.
U elektroenergetskom sistemu planirano je sukcesivno povlačenje termoblokova snage ispod 300 MW u periodu od 2018. do 2024. godine; izgradnja novih termoelektrana na ugalj ukupne snage 700 MW do 2025. godine; izgradnja TE-TO na prirodni gas ukupne snage 450 MW do 2020. godine; izgradnja prenosnih kapaciteta 400 kV naponskog nivoa; jačanje mreže 110 kV naponskog nivoa i razvoj distributivne mreže.
Starost toplotnih izvora, podstanica i distributivne mreže sistema daljinskog grejanja je preko 25 godina i nameće se potreba za njenom revitalizacijom. Promenom strukture enrgenata se stavlja akcenat veće korišćenje obnovljivih izvora energije.
Ratifikacijom Ugovora o osnivanju Energetske zajednice Srbija je preuzela obaveze proistekle iz Direktive o obnovljivim izvorima energije. Nacionalnim akcionim planom definisan je cilj da učešće obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji bude 27 procenata.
Da bi se zadržali postojeći i predvideli novi termokapaciteti, potrebno je otvaranje novih površinskih kopova. Kada je u pitanju nafta, Srbija je visoko uvozno zavisna zemlja sa niskim učešćem sopstvene proizvodnje. U narednom periodu će aktivnosti biti usmerene ka ublažavanju takvog stanja.
Prirodni gas je takođe dominantni uvozni energent, a transportni sistem je ograničenog kapaciteta. Zato se zahteva obezbeđenje gasovodne infrastrukture u zemlji i interkonekcije sa zemljama iz susedstva. Veliki značaj ima gasovod „Južni tok”, proširenje kapaciteta skladišta „Banatski Dvor” i izgradnja sistema skladišta u Vojvodini i centralnom delu zemlje.
Zakon o efikasnom korišćenju energije predstavlja osnov za podršku ovim aktivnostima. Pri izgradnji objekata visokogradnje dosledno će se primenjivati Zakon o planiranju i izgradnji. Informisanje i edukacija javnosti predstavlja bitan korak ka racionalnom korišćenju energije.
Implementacija Strategije proizvodi određeni broj strateški značajnih i negativnih implikacija u prostoru i životnoj sredini. Negativni uticaji su identifikovani kao neminovna posledica razvoja energetike u Srbiji. Tu se pre svega misli na otvaranje novih termoelektrana na ugalj i površinskih kopova, što uzorkuje zagađivanje osnovnih činalaca životne sredine, promene izgleda predela, biodiverziteta i društvenih imlikacija usled izmeštanja naselja.
Određene negativne implikacije očekuju se izgradnjom RHE „Bistirca” i RHE „Đerdap 3”, čija će izgradnja imati negativan uticaj na režim hidrotokova, biodiverzitet i ihtiofaunu, moguću promenu namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta.
Kao potpisnica Espoo Konvencije i Kijevskog Prokola, Srbija se obavezala da obavesti druge države u pogledu projekata koji mogu imati prekogranični uticaj. U tom kontekstu, pored reverzibilnih hidroelektrana, izdvajaju se projekti vetroelektrana, zbog mogućih uticaja na međunarodno zaštićene predstavnice leteće faune i projekti MHE na pograničnim tokovima, zbog mogućih negativnih uticaja na benonske organizme i ihtiofaunu.
S druge strane identifikovan je niz značajnih pozitivnih uticaja Strategije, od kojih su najznačajniji:
1. Kvalitet životne sredine – smanjenje zagađenosti vazduha, vode i zemljišta i smanjenje emisije gasova staklene bašte usled povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije i primenom čistih tehnologija u termoelektrana.
2. Društeveno-ekonomski razvoj – energetski razvoj u funkciji privrednog rasta, formiranje cene energije i energenata na tržišnim principima, razvoj domaće industrije i komercijalnog naučnoistraživačkog sektora za transfer savremenih tehnologija, primena mera energetske efikasnosti u finalnoj potrošnji i ukupan razvoj energetskog sektora, dugoročno će predstavljati doprinos ukupnom održivom ekonomskom razvoju društva.
Kao instrument za praćenje realizacije planiranih aktivnosti i stanja životne sredine, definisan je sistem praćenja stanja (monitoring) za pojedinačne činioce. Za sve planirane kapitalne energetske objekte, čija prostorna disperzija uticaja prevazilazi lokalne okvire, potrebna je izrada odgovarajućih planskih dokumenata, odnosno izrada stareteških procena uticaja na životnu sredinu.
Izvor Serbia Energy
