Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija:Region može da...

Srbija:Region može da privuče 15 milijardi eura

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Ne razmatramo korišćenje plina u slovenačkoj firmi Nafta Lendava. Za sada NIS ne razmatra opciju ulaska u kompaniju INA, ali Gaspromnafta analizira različite mogućnosti. U Crnoj Gori smo više zainteresovani za istraživanje nafte na kopnu nego na moru Razgovarao: Miša Brkić.

Investitor koji sada uloži novac u nove elektrane, skladišta gasa, rafinerije, benzinske pumpe i obnovljive izvore energije u državama Jugoistočne Evrope sigurno će ubuduće imati veću zaradu nego kompanije koje su već ušle na razvijena tržišta. Tu svoju prognozu Kiril Kravčenko, generalni direktor Naftne industrije Srbije, zasniva na činjenici da region jugoistočne Evrope ima neke specifične prednosti za investiranje u energetiku. ”Jedna od najvažnijih prednosti je pre svega nerazvijenost energetske sfere. Ako pogledamo centralnu ili zapadnu Evropu tamo je sve povezano, postoje interkonektori za gas i struju, naftovodi, postoje kapaciteti za skladištenje energije i gasa, ima mnogo rafinerija, tržište je liberalizovano… Kad gledamo naš region vidimo mnogo mogućnosti – tržište od više od 20 miliona stanovnika i prostor za rast potrošnje struje, postojeći kapaciteti i infrastruktura za energetiku mnogo su lošiji od potreba za ekonomski razvoj regiona… Sve su to povoljne okolnosti za investitore, da mogu biti deo razvoja energetske infrastrukture koja je pre 20-30 godina završena u drugim delovima Evrope. Druga prednost je kvalifikovana i relativno jeftina radna snaga, a treća prednost je stimulativna poreska politika koju države u regionu imaju za investitore i zakonodavstva koja su veoma usaglašena sa propisima Evropske unije”, kaže Kravčenko.

Koji su to zanimljivi i perspektivni energetski projekti u regionu?

Prvo, kapaciteti za proizvodnju struje. S jedne strane postoji ogroman potencijal, a s druge kapaciteti su veoma stari. To znači da u bliskoj budućnosti veliki deo kapaciteta mora da se zameni, ali i da se grade novi.

Drugo, energetska efikasnost. Region troši mnogo energije, ima veoma stara industrijska postrojenja, a vrlo brzo u državama gde se to još nije dogodilo tržište električne energije biće liberalizovano, cene će se slobodno formirati i zato je potrebno da ulažemo mnogo sredstava u povećanje energetske efikasnosti.

Treće, obnavljanje kapaciteta u naftnom biznisu. NIS je modernizovao i izgradio nove kapacitete u Rafineriji Pančevo, ali moramo da rešimo pitanje mazuta i lož-ulja. Imamo i Rafineriju u Novom Sadu, ako ne nađemo neki dobar pristup moraćemo da je zatvorimo kao što je to, recimo, urađeno sa Rafinerijom u Sisku. Jedna od varijanti je da u Rafineriji u Novom Sadu proizvodimo maziva i ulja.

Četvrto, pronalaženje novih energetskih resursa u regionu. Sada radimo istraživanje uljnih škriljaca kod Aleksinca, ali i nekonvencionalno bušenje za gas i naftu.

Da li je NIS spreman da istražuje uljne škriljce i u regionu?

Potrošili smo jednu i po godinu na istraživanje nalazišta kod Aleksinca, uzeli uzorke, prerađivali ih u našoj rafineriji u Rusiji i dobili određene rezultate. Preliminarno smo odlučili da, budući da u Srbiji imamo rafineriju, prerada uljnih škriljaca može da bude isplativa. Sada smo u fazi usaglašavanja tog projekta sa akcionarima NIS-a, mislim da imamo vrlo interesantan projekat koji može da bude efikasan, imajući u vidu činjenicu da imamo modernu rafineriju. Kada ne bismo imali rafineriju u Srbiji, projekat teško da bi bio isplativ.

Ako se ovaj projekat dokaže, onda bi NIS proširio istraživanje uljnih škriljaca na region jer je nalazište kod Aleksinca najveće, ali nije jedino u regionu.

NIS istražuje nalazišta nafte u susednim državama?

Želimo da budemo regionalni lider u svim biznisima kojima se bavimo. Imamo mnogo potencijalnih istraživačkih projekata u zemljama u regionu, neke analiziramo, a već smo ušli u tri projekta u Rumuniji, dva u Mađarskoj i jedan u Bosni i Hercegovini. Analiziramo i projekte u drugim državama regiona i vreme će pokazati jesu li oni isplativi.

Što se tiče istraživanja u Crnoj Gori, tamo je otvorena baza podataka i mi smo ušli u nju, analiziramo je i do kraja godine odlučiti da li ćemo učestvovati u sledećoj fazi tog projekta. Sada nismo spremni da idemo na istraživanje nafte u moru, koncentrisani smo na kopno. Ali, naša matična ruska kompanija može da podrži i istraživanje nafte na moru i, s obzirom na to, analiziramo moguće podatke.

Da li je NIS zainteresovan za pravo korišćenja plina u slovenačkoj firmi Nafta Lendava?

Takve mogućnosti za sada ne razmatramo.

Budući da se NIS bavi istraživanjem nafte i gasa u Panonskom basenu, ukoliko otkrijemo rezerve za eksploataciju onda ćemo odlučiti šta je više isplativo za kompaniju – prodati gas ili ponovo praviti postrojenja za proizvodnju struje. Za sada je naš fokus na biznis sa strujom koncentrisan na Srbiju.

A šta je s maloprodajnom mrežom naftnih derivata?

Želimo da napravimo maloprodajnu mrežu u okolnim zemljama, ali samo tamo gde možemo direktno da isporučujemo našu robu iz Rafinerije Pančevo.

Koje su to zemlje?

Bosna i Hercegovina, Rumunija i Bugarska. Analiziramo još dve države na koje želimo da se širimo, ali odluku će doneti akcionari do kraja ove godine.

Povodom sukoba Hrvatske i mađarske kompanije MOL u naftnoj firmi INA moglo se čuti da će u razrešavanju tog spora učestvovati ”neki Rusi koji su spremni da kupe MOL”. Da li je to možda Gaspromnafta? Ili, NIS?

NIS sigurno ne. NIS za sada ne razmatra mogućnost ulaska u kompaniju INA. Ali, Gaspromnafta analizira različite mogućnosti u Evropi i nije isključeno naše interesovanje za još nešto u regionu.

Često se u poslednje vreme nagoveštava mogućnost da Slovenija, zbog problema sa budžetom, privatizuje svoju naftnu kompaniju Petrol. Ima li Gaspromnafta na svom radaru tu opciju?

Upoznat sam sa situacijom i za sada ne postoji finalno rešenje Vlade Slovenije da proda svoje vlasništvo u Petrolu. S obzirom na takvu situaciju, mi nismo analizirali tu varijantu, ali smo spremni da je razmotrimo kada Slovenija bude odlučila da proda Petrol.

Šta je potrebno za bolji ambijent u regionu za investiranje u energetiku?

Prvo, olakšavanje u zakonima, previše je dozvola, predugo je čekanja na njihovo izdavanje… Makedonija je primer države koja brzo izdaje dozvole za izgradnju.

Drugo, potrebno je više kontrole. Na primer, tržište naftnih derivata u Srbiji karakteriše izraženo crno tržište, odnosno šverc. S jedne strane postoji dobra volja političkog rukovodstva države, ali istovremeno nema kontrole i opreme kad tu volju treba sprovesti. Dakle, ako neka država hoće da popravi ambijent za investicije mora da pojača kontrolu primene zakona u praksi. Za sada, nažalost, mnogo dobrih zakona ostaje samo na papiru.

Šta su vaše procene o visini kapitala koji bi mogao da bude uložen u energetske projekte u regionu?

Ako izračunamo sve kapacitete u proizvodnji struje koje treba zameniti samo u Srbiji u narednih sedam do deset godina, potrebno je investirati više od pet milijardi evra.

Kad se gleda naftno-gasni biznis, za istraživanje i proizvodnju, modernizaciju rafinerija i benzinskih stanica u regionu potrebno je pet milijardi evra.

Prema našim preliminarnim procenama u narednih sedam do deset godina potrebno je skoro 15 milijardi evra ulaganja u energetski sektor balkanskog regiona.

U tu sumu nisam uračunao gasovod Južni tok koji sam košta skoro 17 milijardi evra. To ulaganje neuporedivo je veće od bilo koje druge privredne grane.

Da li bi investiranje bilo ubrzano kad bi države regiona imale zajedničku strategiju i energetski dogovor?

Da, sigurno. Naročito ako bi se iskoristio efekat sinergije u povezivanju država, kao što je urađeno u centralnoj Evropi. To bi bilo isplativije nego da svaka država radi sama za sebe.

Izvor BiznisPlus

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

FBiH: EBRD daje kredit od 25 miliona evra za solarne elektrane Gračanica

Vlada FBiH je donela Odluku o davanju prethodne saglasnosti za kreditno zaduženje Elektroprivrede BiH kod Evropske banke za obnovu i razvoj za realizaciju projekta izgradnje fotonaponskih elektrana Gračanica 1 i Gračanica 2 u iznosu od 25,1 mil EUR. Za realizaciju...

Hrvatska: Ohmium isporučuje elektrolizere za projekat zelenog vodonika

Ohmium International, vodeća kompanija za proizvodnju zelenog vodonika koja dizajnira, proizvodi i postavlja napredne elektrolizere s protonskom izmenjivačkom membranom (PEM), objavila je da je odabrana za opremanje prvog projekta zelenog vodonika u Hrvatskoj. Ohmium je odabran za dobavljača PEM...

Region JIE: Rumunija razmatra da gradi novu HE na Dunavu zajedno sa Srbijom

Izgradnju hidroelektrane (HE) Đerdap 3 Vlada Srbije proglasila je projektom od posebnog značaja, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije (MRE). Kako MRE navodi u objavi 20. maja, taj strateški objekat na reci Dunav radi se u koordinaciji sa Rumunijom...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!