Prva na listi nezadovoljnih je Ukrajina, sledi Brisel, a Amerikanci su slali poruke zemljama Balkana kroz koje treba da prođe „Južni tok“ da treba da nađu alternativu.
Izgradnja evropskog dela „Južnog toka“ uveliko je počela. Gotovo svakodnevno se govori o prednostima koje će taj gasovod doneti kompanijama koje učestvuju u izgradnji, a zadovoljno trljaju ruke i države kroz koje će cevi proći. U drugom planu su oni koji baš i nisu zadovoljni početkom realizacije tog projekta. Oni su se nadali da će sve propasti i da će Evropa dobiti drugi izvor gasa. Na alternativnom dovodu gasa na stari kontinent dosta se radilo, ali je projekat „Nabuko“ propao, dok se o „Transjadranskom gasovodu“ još uvek pregovara. Zbog toga je nezadovoljstvo druge strane još veće.
Prva na listi nezadovoljnih je Ukrajina, vodeća zemlja za tranzit ruskog gasa u Evropu. Ta država protivi se izgradnji „Južnog toka“ jer će zaobići njenu teritoriju.
U Kijevu tvrde da je rekonstrukcija ukrajinskog sistema za transport gasa sigurnija i isplativija od izgradnje novog gasovoda, ali ih, pre svega, Rusi nisu poslušali. Izgradnja „Južnog toka“ apsolutno ne odgovara zvaničnom Kijevu, jer bi ta maršruta značajno smanjila tranzit gasa kroz ukrajinsku teritoriju, preko koje Rusija za sada izvozi 80 odsto gasa za Evropu.
Ukrajinu je zvanično podržala EU. Komesar za energetiku EU Ginter Etinger pre nekoliko godina je rekao da je modernizacija ukrajinskog sistema gasovoda povoljniji projekat od izgradnje ruskog gasovoda „Južni tok“, jer ne postoji rentabilnija i pouzdanija maršruta od tranzita kroz Ukrajinu.
Evropski energetski giganti, ruski „Gasprom“, italijanska Eni, francuska EdF i nemački „Vinteršal“, zacrtali su drugi plan i, što je još važnije, počeli su da ga ostvaruju – gasovod će do Evrope ići preko Balkana.
Amerikanci su slali poruke zemljama Balkana, kroz koje treba da prođe „Južni tok“, da treba da nađu alternativu. Ta alternativa prvo je bio „Nabuko“, a potom „Transjadranski gasovod“ (Transadriatic pipeline – TAP), čiji su akcionari švajcarski „Axpo“, norveški „Statoil“ i nemački „E.ON Ruhrgas“. Taj gasovod trebalo bi da bude izgrađen od azerbejdžanskog gasnog polja Šah Deniz, blizu Bakua, na Kaspijskom jezeru do Turske, pa dalje preko Grčke i Albanije ispod Jadranskog mora do juga Italije.
Čak je i formiran konzorcijum „Shah Deniz Consortium“, koji čine BP, azerbejdžanski SOCAR i francuska multinacionalna „Total S.A“.
Aktiviranje polja Šah Deniz II projektovano je za 2018. Taj konzorcijum ima ugovor sa „Anadolskim gasovodom“ (Trans- Anatolian gas pipeline) u izgradnji, na koji treba da se nasloni „Transjadranski gasovod“.
SAD su sebi dale zadatak da zaustave energetsku nadmoć Rusije u Evropi, ali im to za sada ne uspeva. Takođe ni Brisel nije srećan što će i dalje morati da kupuje ruski gas jer, kako se objašnjava, to znači da će Evropa i dalje biti u energetskom šahu. To dalje podrazumeva da Brisel mora da pristaje na određene političke ustupke, što se Evropskoj komisiji nikako ne sviđa.
OMV jadikovka
Brisel je početkom ove godine pokušao da izbegne izgradnju „Južnog toka“ tako što je razmišljao o tome da uključi Rusiju u projekat „Nabuko“ (tada je ta ideja još bila aktuelna). Na taj način bi se bar delimično rešio problem. O tome se vodila živa rasprava u Evropskom parlamentu. Tada je grupa evropskih delegata, na čelu sa predstavnikom Francuske An Laperuz, oslanjajući se na izveštaj o različitim aspektima energetske bezbednosti EU, predložila da se i Rusija uključi u realizaciju projekta izgradnje gasovoda „Nabuko“. Međutim, ni od tog plana nije bilo ništa.
Austrijski naftni koncern OMV i zvanično je „izrazio žaljenje“ što je propao projekat „Nabuko“. Generalni direktor OMV-a Gerhard Rojs rekao je u junu ove godine na konferenciji za štampu, povodom vesti o odustajanju od projekta „Nabuko“, da ne isključuje mogućnost izgradnje posebnog gasovoda na Balkanu za isporuke gasa iz sopstvenog, kako se nada, velikog nalazišta na Crnom moru. Reč je „Transjadranskom gasovodu“. OMV nikako ne može da se pomiri da je izgubio bitku s „Gaspromom“, pa je početkom novembra zaključio posao sa kompanijom „Statoil“, kako bi bar delimično ublažio poraz.
OMV je dogovorio kupovinu 19 odsto proizvodnog polja Gullfaks i 24 odsto polja Gudrun. Oba naftna i gasna polja nalaze se u priobalju norveškog kontinentalnog grebena. Pored toga, OMV je preuzeo 30 odsto proizvodnje u Rouzbenku i 5,88 odsto u Šiehalionu. Ta dva polja nalaze se zapadno od Šetlandskih ostrva.
Transakcija sa kompanijom „Statoil“ uključuje i partnerstvo između dveju kompanija na polju istraživanja i razvoja, kao i opciju za sklapanje dodatnih ugovora za druge istraživačke licence. Rojs je objasnio da je transakcija ključni deo OMV-ove strategije u fokusiranju na istraživanje i proizvodnju na politički stabilnim tržištima, i biće bitan faktor u postizanju ciljeva za 2016. godinu.
„Zbog toga učvršćujemo naše pozicije u srcu regiona rasta u Severnom moru“, rekao je Rojs.
Ciljevi Gasproma
OMV će značajno uvećati svoju bazu rezervi. Dokazane i moguće rezerve će porasti na oko 320 miliona barela ekvivalenta nafte. Doprinos proizvodnji od 1. novembra 2013. biće oko 25.000 boe na dan, a očekuje se da će porasti na oko 40.000 boe na dan tokom 2014., s planiranim povećanjem na oko 58.000 boe na dan tokom 2016. godine. Transakcija je u velikoj meri finansirana iz prihoda ostvarenih smanjenjem obrtnog kapitala i zarade. U prvoj polovini 2013. OMV je imao priliv novca od oko 1,6 milijardi evra.
Godišnje će kroz cevi prolaziti 63 milijarde kubnih metara, što je deset odsto ukupne tražnje gasa u Evropi.
Ukupna vrednost gasovoda procenjuje se na 15,82 milijardi evra. Da bi „Južni tok“ mogao da bude punog kapaciteta, ruski sistem za transport gasa biće proširen izgradnjom dodatnih 2.446 kilometara cevovoda i deset kompresorskih stanica, ukupnog kapaciteta od 1.437 megavata. Taj projekat, pod nazivom „Južni koridor“, biće realizovan u dve faze do decembra 2019.
Rusiji je jasno da izgradnjom „Južnog toka“ mnogo dobija, kako u finansijskom, tako i u geopolitičkom smislu. Predsednik Upravnog odbora „Gasproma“ Aleksej Miler objasnio je da gasovod treba da reši nekoliko zadataka: da poveća isporuke Evropi, ukloni tranzitne rizike, diversifikuje maršrute isporuka gasa, direktno spoji Rusiju i EU, i osigura apsolutno stabilne isporuke gasa.
„’Južni tok’ trebalo bi da ojača status Rusije i ’Gasproma’, koji će moći u punom obimu i utvrđenim rokovima da isporučuje gas evropskim zemljama“, rekao je Miler.
Izgradnjom „Južnog toka“ Rusija će, dakle, osigurati poziciju u Evropi. Premijer Rusije Dmitrij Medvedev rekao je da je „neophodno stvoriti uslove za porast izvoza ruskog gasa i povećanje ruske uloge na svetskom tržištu“.
Briselu i Vašingtonu to se nikako ne sviđa, ali za sada nemaju adekvatno rešenje, jer više nema sumnje da će gasovod „Južni tok“ biti izgrađen.
Izvor Akter
