Vlada Srbije još nije odlučila na koji način i koje delove EPS-a će privatizovati, rekao je za B92 predsednik Ekonomskog saveta SNS Milenko Dželetović.
Novac od najavljenih privatizacija javnih preduzeća, među kojima su i Telekom i beogradski Aerodrom, ne bi trebalo da ode u potrošnju zbog čega smo proveravali da li Srbija bilo šta drugo u ovom trenutku može da priušti.
Najavljena prvatizacija dela Elektroprivrede Srbije pokrenula je brojne spekulacije – da će EPS otići Rusima, da će biti prodat Nemcima ili da će biti dokapitalizovan izlaskom na berzu.
Predsednik Ekonomskog saveta vladajuće stranke kaže da je jedino sigurno da će u EPS-u biti završena reorganizacija u cilju povećanja efikasnosti bez obzira da li će privatizacije biti ili ne.
„Dakle jedno je reorganizacija, smanjenje troškova i priprema za privatizaciju, a ono što jeste sada strateško opredeljenje Vlade jeste delimična privatizacija EPS-a, odnosno njenih profitabilnijih delova, mada se u tom smislu i sada rade neke analize i čim budu završene Vlada Republike Srbije će o tome obavestiti javnost“, poručuje Milenko Dželetović.
Pored EPS-a Vlada Srbije nada se prilivu svežeg kapitala i od prodaje vlasništva u Telekomu Srbija kao i od privatizacije Aerodroma Beograda koji je premijer Vučić nazvao, jedinom pravom državnom srebrninom.
S obzirom na najnovije procene ekonomista da bi Srbija godinu mogla da završi sa najvišim deficitom u Evropi od 8 odsto BDP-a postavlja se pitanje da li će novac od privatizacije još jednom biti protraćen na potrošnju.
Profesor Bankarske akademije Zoran Grubišić kaže da se mora nači prostor za podsticanje privredne aktivnosti u zemlji.
„Uprkos otežanim vanrednim okolnostima, stavkama u budžetu koje se pojavljuju u rastu rashoda po osnovu kamata na dospeli dug koji je u ovoj godini porastao za 27 odsto, mora da se nadje prostor za podsticanje privredne aktivnosti jer jedino tako naša dugoročna ekonomska politika postaje održiva“, navodi on.
Ulaganje u privredu u drugoj polovini godine očekuje i Milenko Dželetović koji je uveren je da Vlada neće brzopleto uletati u privatizacije ukoliko ne bude imala kapitalne infrastrukturne projekte koji bi brzo stvorili nova radna mesta i popravili krvnu sliku srpske privrede.
„Privatizovali smo mi i sve tri cementare, Železaru i NIS, pa opet danas imamo 8 odsto deficita u odnosu na BDP. Dakle, bilo bi zaista katastrofalno da se i ova poslednja kapitalna preduzeća upotrebe za saniranje budžetskih rupa, a da mi ništa ne učnimo na planu fisklane konsolidacije.
Ako to prevedemo na jazik egzaktnih činjenica – mi bi prodajom državnog dela Telekoma mogli da saniramo recimo gubitke Srbijagasa na trogodišnjem ili četvorogodišnjem nivou i ništa drugo“, objašnjava Dželetović.
Uprkos previsokom javnom dugu ekonomsiti ukazuju da bi zaduživanje ipak bilo najracionalnije rešenje ukoliko bi uloženi novac od privatizacija uz odgovarajuće podsticajne mere uspeo da poveća privrednu aktivnost u Srbiji.
Izvor B92
