Iako po stanovniku trošimo manje struje, gasa i nafte od Evropljana, kada se potrošnja uporedi sa razvojem privrede – ona je četiri puta veća od proseka EU.
Kako pišu „Novosti“, prosečni potrošač u Srbiji iskoristi dva i po puta više energije nego Danac. Samo za grejanje u našoj zemlji potroši se godišnje 220 kilovat-časova po kvadratu, dok je u Danskoj specifična potrošnja toplotne energije svega 96 kilovat-časova po metru kvadratnom.
Srbija danas ima najniži stepen energetske efikasnosti na Starom kontinentu. Kako je kod nas struja ubedljivo najjeftinija u Evropi, čak 65 odsto od ukupne energije trošimo na grejanje domaćinstava. Ovi stanovi, pritom, nemaju gotovo nikakvu izolaciju pa je za njihovo zagrevanje potrebno nekoliko puta više energije nego „napolju“.
„Imamo velike probleme zbog stambenih objekata koji su građeni sedamdesetih godina prošlog veka, bez adekvatne termoizolacije. Tako objekti koji su u istom periodu građeni u Nemačkoj imaju potrošnju od 150 kilovat-časova po kvadratu godišnje, dok u Srbiji takve zgrade troše oko 190. Ipak, novije nemačke zgrade troše trećinu manje energije nego stare, dok je naša potrošnja i dalje velika“, kaže Dušan Mrakić, državni sekretar u Ministarstvu energetike.
Srbija troši 2,5 puta više energije po jedinici društvenog proizvoda od svetskog proseka i četiri puta više od proseka u zemljama EU. Čak i na javnu rasvetu potrošimo duplo više energije.
„Moramo da promenimo način korišćenja energije u industriji, ali i saobraćaju, a posebno u domaćinstvima. Na domaćinstva ode polovina utrošene energije jer se svi dogrevaju u zimskom periodu. Ideja je da u narednih devet godina povećamo uštedu energije za devet odsto. Da bismo podstakli štednju, do kraja godine ćemo odrediti kriterijume za angažovanje energetskih menadžera, koji će biti u obavezi da na godišnjem nivou štede energiju, a od 2014. godine počinje da radi i Fond za energetsku efikasnost, koji treba da podstakne investicije u ovu oblast“, dodaje Mrakić.
Za Srbiju je, u odnosu na druge evropske zemlje, karakteristično da samo oko deset odsto domaćinstava ima prirodni gas. Mnogi su, zbog povoljne cene, prinuđeni da se greju na struju.
„U proteklih pet godina cena gasa za evropska tržišta je znatno porasla, tako da je i u Srbiji opao interes za ovo gorivo“, kaže Ljubo Mačić, predsednik saveta Agencije za energetiku.
– Tarifni sistem za određivanje cena energenata će se menjati od početka 2014. godine zbog izlaska na tržište velikog broja kupaca koji troše više od 30 odsto ukupne električne energije. Sadržaj promena će zavisiti i od ocene očekivanja rasta potrošnje električne energije za grejanje.
Prema poslednjim podacima, Srbija proizvede energente koji podmiruju 65 odsto naših godišnjih potreba, a ostatak moramo da uvozimo.
„Naša zavisnost je posebno izražena u sektoru nafte, naftnih derivata i prirodnog gasa i mi tu u budućnosti ozbiljno ništa ne možemo da promenimo. Od ukupnog uvoza, polovina odlazi na naftu i njene derivate, 26 odsto je prirodni gas, 12 odsto ugalj, a najmanje uvezemo struje“, – objašnjavaju iz Ministarstva energetike.
Izvor B92
