„Koliko god da bih želeo da EPS ostane u državnom vlasništvu, ne vidim takve signale. Niti je nivo cena doveden na razuman ekonomski nivo, niti su urađeni minimalni koraci u racionalizaciji poslovanja tog preduzeća“, kaže doktor elektrotehničkih nauka Slobodan Ružić.
Prošle nedelje plasirana je informacija da Vlada Srbije radi na nacrtu novog Zakona o privatizaciji, kojim će se definisati uslovi za prodaju strateških resursa elektroprivrede, vodoprivrede i telekomunikacija. Iako je iz resornog ministarstva ova informacija demantovana, postavlja se pitanje — da li je to bio probni balon kako bi se ispipao puls javnosti po pitanju privatizacije pred formiranje nove Vlade i da li će Srbija raspordati strateške državne resurse?
Doktor elektrotehničkih nauka Slobodan Ružić rekao je u emisiji „Energija Sputnjika“ da ne veruje da će u skorije vreme doći do prodaje resursa u državnoj svojini, bar ne energetskog sektora.
„Malo je manja verovatnoća da će tako biti i za telekomunikacije, pretpostavljam da je privatizacija tu izvesnija, dok za vodne resurse takođe ne verujem da će doći do privatizacije“, kaže Ružić.
Sličnog stava je i advokat Branko Pavlović, koji podseća da je 2004. godine osnovna ideja bila da se od javnih preduzeća naprave visokoprofitabilne kompanije, pa da tek onda Vlada odlučuje o njihovoj daljoj sudbini. Iako je on lično protiv privatizacije „Telekoma“, smatra da je mnogo važnije da vidimo šta taj sistem treba da radi kako bi bio efikasniji.
„Ono što znam je da se van očiju javnosti priprema prodaja svih operacija ’Telekoma‘ u Crnoj Gori. Mislilo se da je moguće direktnom pogodbom prodati ceo ’Telekom‘, pa se ispostavilo da ne može. Kada je reč o Elektroprivredi, mislim da postoje ogromni problem u rukovođenju tim sistemom, takvi da prodaja nije moguća, pa sve i kad bi neko hteo da proda, imao bi problema da nađe kupca“, objašnjava Pavlović.
Slobodan Ružić smatra da je EPS opterećen brojnim problemima i navodi da osnovni problem ovog preduzeća leži u nekvalifikovanim kadrovima koji njime upravljaju, a koje postavlja država.
„Koliko god da bih želeo da Elektroprivreda ostane u državnom vlasništvu i da vidim EPS kao balkanski EDF-a, ne vidim takve signale. Niti je nivo cena doveden na razuman ekonomski nivo da bi EPS mogao da izdvaja za makar minimalno ulaganje, niti su urađeni minimalni koraci u racionalizaciji poslovanja tog preduzeća jer to pretpostavlja zaista profesionalnu upravu u tom preduzeću i minimum politikantskih uticaja na funkcionisanje. Da ne pričamo o finansiranju izbornih kampanja i izvlačenju para za razne namene“, kaže Ružić.
Advokat Pavlović podseća da je 2005. godine država potpisala da će modernizovati sve termoelektrane u Srbiji kako bi se ispunili svi, pre svega ekološki standardi. Taj rok ističe 2018. godine, a mi, kako kaže, do danas ništa nismo uradili.
„Mi smo uložili ogroman novac, 70 miliona evra, u termoelektranu Svilajnca, a nismo postigli tražene standarde. Isto je u Kostolcu, to su sve katastrofalni promašaji. Jedanaest godina mi ne radimo ništa, a moramo da imamo ogromna investiciona ulaganja. Dakle, ili ćemo da menjamo sve kotlove na svim termoelektranama, ili ćemo da zatvorimo postojeće termoelektrane i izgradimo nove“, navodi Pavlović. Kada je reč o vodoprivrednim sistemima, on smatra da su to resursi koje svakako ne treba prodavati, ali podseća da su svi izvori mineralne vode dati na koncesije.
„Pre prodaje kompanija koja eksploatiše vode zaključi višedecenijske ugovore o koncesiji, pa onaj ko to posle kupi kupuje i taj ugovor zajedno sa kapitalom. Pitanje je koliko su dugački ti ugovori i koliko će se vode iscrpsti u tom periodu. Što smo loših poteza povukli povukli smo, ovde sada treba stati i ne treba prodavati resurse, ali to ne znači da pod tim plaštom treba da ostane sve kako je sada, jer to nije dobro“, kategoričan je Pavlović.
Izvor; Sputnik
