Ako ne znamo iz kojih izvora ćemo na koji način i u kojoj meri u budućnosti nabavljati energiju, nećemo znati ni kako da formulišemo spoljnu, bezbednosnu ili ekonomsku politiku
Ljudi i njihove organizacije, bile to države, vojske ili kompanije do uspeha su dolazile na mnogo različitih načina. Ali za svaku od njih postoji jedan zajednički činilac koji ujedino predstavlja i kamen temeljac uspeha ‒ dobra strategija. Ne postoji scenario u kojem jedna država može uspešno da se uhvati ukoštac sa svim izazovima koje vreme nosi bez dobro promišljene politike za najvažnija državna pitanja. Značaj dobre strategije se najbolje vidi u teškom, kriznom vremenu, baš poput onog u kojem danas živimo. Iz dana u dan inflacija nanosi štetu džepovima građana Srbije, a jedina stvar koja raste više od tenzija među velikim silama jeste prosečna temperatura. U srži uzroka ovih problema, ali i njihovih rešenja, nalazi se energetika. Pitanje klimatskih promena biće jedna od glavnih tema na ovonedeljnom zasedanju Generalne skupštine UN.
Dvadeseti vek je obeležila borba protiv nacizma i komunizma; dvadeset i prvi vek će obeležiti borba protiv fosilnih goriva. Godine i godine ekološki neodgovornog ponašanja dolaze na naplatu u decenijama koje su pred nama i šteta od neobnovljivih izvora energije poput nafte, uglja i gasa predstavlja ogromnu pretnju kako za srpski narod tako i za celo čovečanstvo. Srbija kroz svoju istoriju predstavlja savršen primer kako jedna mala zemlja može da se iznova i iznova ističe u celom svetu ‒ nekada se isticala po vojnom umeću i hrabrosti, nekada po kolosalnom doprinosu nauci kroz velikane poput Nikole Tesle i Mihajla Pupina, a danas je na vrhu svih lista kad su u pitanju sportski uspesi i zagađenje vazduha. Trenutno smo u poslednjoj nedelji leta koje će za mnoge biti upamćeno po velikim sportskim uspesima, ali i rekordnim temperaturama koje su u trenucima svakodnevni život učinile nepodnošljivim. Za to krivicu snose, verovali ili ne, upravo fosilna goriva. Pored ogromne opasnosti po opstanak ljudskog života na zemlji, fosilna goriva imaju i negativan uticaj kada je u pitanju svakodnevna politika.
Prvi gasni sporazum između Rusije i Srbije, tada dela SR Jugoslavije, potpisan je 7. februara 1995. Malo manje od tri decenije kasnije srpski energetski sistem skoro pa u celosti počiva na ruskom gasu. Jednostavno, bez ruskog gasa Srbija trenutno ne može da funkcioniše. To nije samo pretnja po životnu sredinu već i po suverenitet srpskog naroda i njegove države. Zašto? Zato što ta zavisnost Rusiji pruža neverovatno veliku moć u odnosu sa Srbijom i njen manevarski prostor je time znatno ograničen.
Fenomen azijskog doba
Sa druge strane, ovo ne znači da je rešenje problema zavisnosti od ruskog gasa, zavisnost od azerbejdžanskog ili kiparskog gasa. Rešenje se nalazi u energetskoj diversifikaciji. Šta to konkretno znači? Zamislite da nosite pedeset jaja u jednoj korpi i ona vam ispadne. Prirodno, ostaćete bez vaših jaja. A sada zamislite da su ta jaja raspoređena u nekoliko korpi ‒ ukoliko ispustite jednu korpu i dalje vam preostaje par korpi sa netaknutim jajima. U pitanju je veoma jednostavan koncept čija primena u energetskoj politici Srbije ima značajan potencijal. Izvesno je da svaka država na svetu, pa i Srbija, u ovom trenutku ne može da funkcioniše bez fosilnih goriva i ona će ostati deo naše svakodnevice u bliskoj budućnosti sve dok ne bude završena tranzicija ka obnovljivim izvorima energije.
Zbog toga je u sklopu kratkoročne energetske diversifikacije potrebno da Srbija pronađe dodatne izvore gasa. To su prepoznale i srpske vlasti pa su trenutno u toku pregovori sa Azerbejdžanom, mada je potrebno da se završi interkonekcija sa Bugarskom da bi azerbejdžanski gas uopšte mogao da dođe do Srbije. Ipak treba naglasiti da fosilna goriva iz koje god države ih uvozili nisu dugoročno rešenje i sa sobom donose katastrofalnu štetu po životnu sredinu, neefikasnost, ranjivost zbog nestabilnosti cena i zavisnost od drugih zemalja.
Ako ne znamo iz kojih izvora ćemo na koji način i u kojoj meri u budućnosti nabavljati energiju, nećemo znati ni kako da formulišemo spoljnu, bezbednosnu ili ekonomsku politiku. Zelena tranzicija, tj. prelazak na ekološki održive izvore energije je dugačak, složen i neizbežan proces koji može da se na Srbiju i njene građane odrazi izuzetno pozitivno. Međutim, uspešna energetska politika je u ovako teškom vremenu moguća isključivo uz strateški pristup zelenoj tranziciji sa naglaskom na održivost i energetsku nezavisnost.
Dobra vest je to što je potreba za strateškim pristupom u energetskoj politici prepoznata od strane Ministarstva rudarstva i energetike ‒ u toku je izrada Nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEКP), koji bi trebalo da postavi konkretne ciljeve zelene tranzicije do 2030. sa projekcijama do 2050 godine. U planu je i povećanje udela obnovljive energije u potrošnji električne energije do 45 odsto sa fokusom na podizanje kapaciteta solarnih parkova i vetroelektrana, kao i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte od 40,3 odsto u odnosu na nivoe iz 1990. godine.
Кoje su alternative za američki dolar
Trebalo bi spomenuti i srpska nalazišta litijuma koja su prema nekim procenama najveća u Evropi. Litijum je ključan deo baterija za elektronske uređaje i automobile i potražnja za njime će samo da raste zajedno sa širenjem i razvojem tehnologije. U litijumu leži veliki potencijal za srpsku ekonomiju ali o ovoj temi takođe treba otvoriti debatu u srpskoj javnosti. Za kraj bi trebalo spomenuti i najčistiji i najefikasniji obnovljivi izvor energije ‒ nuklearnu energiju.
Nuklearna energija i Srbija u istoj rečenici mnogima zvuče kao isečak iz naučnofantastične knjige, međutim, iako prema ministarki energetike Dubravki Đedović Srbija trenutno nije spremna za nuklearnu energiju, ona bi kroz nekoliko decenija ulaganja u kadrove i infrastrukturu mogla postati realnost.
Zelena tranzicija i energetska diversifikacija Srbiji donose i energetsku bezbednost. Nemoguće je staviti sankcije na sunčeve zrake ili vodu iz reka, a iako živimo u vremenu velikog napretka u nauci ipak ne postoji država sposobna da Srbiji uskrati vetar. Energetska nezavisnost Srbije bi značajno doprinela jačanju njenog međunarodnog položaja i obezbedila bi joj manevarski prostor u spoljnoj politici koji je danas nezamisliv. Uspešna zelena tranzicija sa sobom donosi i mnogo razvijeniju i efikasniju ekonomiju, kao i nova radna mesta, ali i kredibilitet i pomak u evropskim integracijama. U prethodnim redovima su izloženi razni načini na koje Srbija može profitirati od zelene tranzicije ali njena najveća snaga nisu ni nova radna mesta ni efikasnija ekonomija već zdrava i sigurna budućnost za sav život u Srbiji, od Pančićeve omorike i šljive, preko beloglavog supa, srne ili vuka sve do njenog najvećeg bogatstva ‒ ljudi, prenosi Politika.
