Šesnaest godina otkako je novi mineral pronađen u blizini Loznice, jadarit je isplivao na površinu – ovaj put medijsku.
Protekla dva meseca se o nalazištu litijuma i bora, koje se nalazi na oko 120 kilometara od Beograda u zapadnoj Srbiji, moglo čuti više nego bilo kad ranije.
Ekološki aktivisti su održali nekoliko protesta protiv najave otvaranja rudnika i jalovišta, a iz multinacionalne kompanije Rio Tinto koja je stoprocentni vlasnik projekta „Jadar“ saopšteno je da se „radi na tome da uticaj na životnu sredinu bude u okvirima dozvoljenog zakonskim rešenjima u Srbiji“.
Zbog visoke koncentracije litijuma i bora po toni iskopane rude Jadar je rangiran kao jedno od najznačajnijih ležišta litijuma na svetu.
Oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić navodeći da „umire od smeha“ kad protestuju zbog jadarita, a Srbija nema ni more ni druga prirodna bogatstva koja bi joj odmah mogla doneti milione.
„Demonstriraju u zapadnoj Srbiji zbog Rio Tinta i kažu da će tamo biti katastrofa. Tamo se neće desiti nikakva katastrofa“, naveo je Vučić za TV Hepi.
Šta je jadarit?
Ruda je dobila ime po reci Jadar u čijoj blizini su i planina Cer i reka Drina.
Jadarit je litijum natrijski borosilikat – LiNaSiB3O7(OH) koji od korisnih komponenti sadrži litijum i bor.
Otkriven je 2004. godine, a internacionalna mineraloška asocijacija zvanično ga je priznala kao novi mineral u novembru 2006.
„Otkriven je samo u Srbiji i samo u ležištu ‘Jadar’ kod Loznice“, kaže za BBC profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Vladimir Simić.
„Jadarit bi pre svega mogao da se koristi za dobijanje litijumovih jedinjenja – litijum karbonata, litijum hlorida ili litijum hidroksida, koja imaju primenu u industriji keramike, stakla, baterija, maziva i mnogim drugim granama industrije“.
Slično ležište ne postoji nigde u svetu, ali se litijum dobija iz kontinentalnih slanih rastvora (Bolivija, Čile, Argentina) ili iz čvrstih stena – pegmatita (Australija, Rusija, Kanada, Austrija), ili iz oba izvora (Amerika i Kina).
„S obzirom da se procenjuje da se u ležištu ‘Jadar’ nalazi blizu 10 odsto istraženih resursa litijuma u svetu, svakako da ima značajnu vrednost“, dodaje profesor.
Šta bi Srbija mogla da ima od toga?
„Srbija bi pre svega mogla da ima značajnu proizvodnju litijuma i bora kada se za to steknu uslovi, a možda i fabriku elekričnih baterija, eventualno jednog dana i fabriku električnih vozila“, ističe Simić.
Projekat „Jadar“
„Jadar“ je projekat istraživanja ležišta litijuma i bora svetske klase, navodi se u prospektu rudarske kompanije Rio Tinto, jedne od najvećih rudarsko-metalurških korporacija na svetu.
Ležište novog minerala jadarita su otkrili 2004. geolozi ove kompanije.
Iako projekat Rio Tinta zasad podrazumeva samo izgradnju rudnika i fabrike za preradu rude, Vučić je izjavio da „neće dozvoliti nikakvo bušenje dok ne naprave najveću fabriku baterija za električne automobile, da se ovde prave baterije“.
Tamo će se praviti, ako se realizuje projekat, tri konačna proizvoda – litijum-karbonat od kog se prave baterije i električna vozila, zatim borna kiselina i natrijum-sulfat.
U projekat, koji se trenutno nalazi u fazi studije izvodljivosti, uloženo je ili opredeljeno 450 miliona američkih dolara.
Litijum i borati su neophodni za naš svakodnevni život i za budućnost sa niskom emisijom ugljen-dioksida.
Borati su sastavni deo proizvodnje staklene vune, stakla, keramike, đubriva, deterdženata, sredstava za zaštitu drveta i velikog broja drugih proizvoda koje se svakodnevno koriste.
Šta kažu ekolozi?
Brojni ekološki aktivisti protive se ovom projektu, navodeći da može biti štetan za životnu sredinu.
„Eksperti za klimu tvrde da bi otvaranje rudnika u ovom kraju bilo veoma loše rešenje po interese lokalne zajednice.
„Za potrebe rudnika je potrebno crpeti velike količine vode zbog čega bi tokom leta moglo da dođe do suše a tokom kišnih perioda do poplava“, rekao je za list Danas Miroslav Mijatović, predsednik Podrinjskog antikorupcijskog tima.
„Pored toga toksični koktel hemikalija koji se koristi za izvlačenje litijuma iz zemlje takođe je sposoban da se infiltrira u obližnje reke, potoke i snabdevanje vodom“, dodao je Mijatović.
Rio Tinto je saopštio da je razvio inovativnu tehnologiju koja će biti u službi životne sredine.
Nikola Šunjić iz kompanije Rio Tinto u Srbiji naveo je da će sveobuhvatna studija koja će ispitivati i potencijalne uticaje na životnu sredinu biti završena „do sredine ove godine“.
„Radi se na tome da uticaj na životnu sredinu bude u okvirima dozvoljenog zakonskim rešenjima u Srbiji“, rekao je Šunjić za Danas.
Proteklih meseci počeo je i proces otkupa zemljišta od lokalnog stanovništva, a tek predstoji dobijanje brojnih dozvola od države.
Šta kaže država?
Iz Vlade Srbije poručili su da je razvoj projekta od izuzetnog značaja za Srbiju i Loznicu i da će „samo u fazi izgradnje rudnika i postrojenja za preradu biti angažovano više od 2.100 radnika“.
Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da će svi projekti koji se budu realizovali u ovoj oblasti morati da zadovolje najviše ekološke standarde, kako bi se uskladili ekonomski razvoj i očuvanje zdrave životne sredine.
„Postoji puno dilema i pitanja vezanih, recimo, za jadarit, ali ono što sa sigurnošću mogu da kažem – Vlada Srbije neće potpisivati nikakav ugovor ukoliko on ne bude u potpunosti odgovarao svim ekološkim standardima.
„To je zajednički interes svih nas i zato je jako loše kad neki ovo pitanje pokušavaju da politizuju“, rekla je Mihajlović.
To važi i za eksploataciju, ali i tu fabriku koja bi ga prerađivala, dodala je.
„Nije interes da se uništi deo Srbije da bi se zaradio ogroman novac, bez obzira na to što je potencijal ogroman (…), ali sve mora biti sa namodernijim i najboljim tehnologijama, ma koliko one koštale, kako bi životna sredina ostala čista“, naglasila je ministarka.
Prethodni resorni ministar Aleksandar Antić pre godinu dana izjavio je da se procenjuje da bi vrednost ove investicije „mogla da bude 1,5 milijardi dolara„.
Aboridžini i Nova Gvineja
Britansko-australijski gigant koji posluje gotovo vek i po nije se samo u Srbiji susreo sa protestima i negodovanjem lokalnog stanovništva.
U septembru prošle godine kompanija je optužena da je ispuštanjem otrovnih materija zagadila reke na Papua Novoj Gvineji, pisao je BBC.
Više od 150 meštana Bugenvila žalilo se da je taj postupak Rio Tinta izazvao zdravstvene probleme 12.000 ljudi koji žive u okolini.
To se desilo neposredno pošto su direktor i dvojica glavnih menadžera ove kompanije podneli ostavke nakon skandala sa uništenjem svetske kulturne baštine Aboridžina.
Rudnici ove kompanije u Zapadnoj Australiji upropastili su pećine ovih starosedelaca stare 46.000 godina.
Izvor; Danas
