Postavljanje kapaciteta za proizvodnju struje iz vetra u Evropskoj uniji do kraja decenije biće sporije nego što se ranije očekivalo zbog regulatorne neizvesnosti i slabog ekonomskog rasta. To će međutim važiti i za sve ostale tehnologije za proizvodnju energije. Pored toga, evropski zvaničnici prognoziraju pad finalne potrošnje struje u EU u 2020. Srbija za sada nema vetropark. Izgradnja vetroparka kod Plandišta počela je pre gotovo godinu dana a gradnja Čibuka 1, snage 145 megavata, treba da počne 2015. Naime, američka kompanija koja će graditi Čibuk ponovo je dobila građevinsku dozvolu. Prva dozvola oduzeta joj je pre više od mesec dana s obrazloženjem da je izdata suprotno važećim propisima.
Članice EU će do 2020. godine zajedno imati 192,4 gigavata (GW) instalisanih kapaciteta za proizvodnju energije iz vetra, što će biti za 64% veći kapaciteti nego 2013, prognoziraju u Evropskom udruženju za energiju vetra (EWEA).
Međutim, biće to za 40 GW manji kapaciteti nego što je Udruženje prognoziralo pre pet godina i to će posebno razočarati proizvođače vetroturbina poput Vestasa, Simensa (Siemens) i Enerkona (Enercon).
“Koktel regulatorne neizvesnosti, debata o klimatskim promenama i energetici na nivou EU koje traju i brzih promena nacionalnih zakonskih okvira doprineli su novom scenariju”, istakao je zamenik direktora Udruženja Džastin Vilks (Justin Wilkes).
U međuvremenu je Evropska komisija snizila procenu finalne tražnje energije u 2020. godini na 2.956 teravat časova (TWh), što je za 11% manje nego u prognozi iz 2009.
Smanjenje prognoze deluje na instaliranje svih tehnologija za proizvodnju energije, kao i na investicione planove, porudžbine i postojeće instalacije širom Evrope, ocenili su u Udruženju.
Više evropskih zemalja smanjilo je subvencije za obnovljive izvore, uključjući za energiju vetra, jer predstavljaju preveliki teret za njihove ekonomije.
Međutim, tržišta “ofšor” energije iz vetra, poput Nemačke, Francuske, Velike Britanije i Poljske, brzo završavaju reforme koje će podržati izgradnju kapaciteta za proizvodnju eolske energije, navodi se u izveštaju Udruženja.
Od ukupnih novih kapaciteta od 192 GW, koje očekuje Udruženje u 2020. godini, 23,5 GW će biti “ofšor” (offshore).
Investicije u vetroparkove do 2020. procenjuju se na 124 milijarde evra, navelo je Udruženje.
Do kraja decenije iz vetra bi moglo da se proizvede 442 TWh energije, što bi zadovoljilo gotovo 15% potrošnje struje u EU.
“Dok se regulatorna stabilnost još uspostavlja u Evropi, ‘onšor’ tržišta poput Nemačke, Francuske, Britanije i Poljske, postaće ključna za instalaciju kapaciteta za energiju vetra”, rekao je Vilks, preneo je EurActiv.com.
Kada je reč o “ofšor” sektoru, Vilks kaže da će “dodatno poverenje u Britaniji, dalje postavljanje (vetroturbina) u Nemačkoj i brže instacije u Francuskoj i Holandiji nastaviti da podstiču industriju energije iz vetra do 2020. godine”.
Srbija još nema vetropark
Početkom 2015. u Srbiji bi mogla da počne izgradnja vetroparka snage 145 megavata pošto je američka kompanija Kontinental vind (Continental Wind) ponovo dobila građevinsku dozvolu za vetropark Čibuk kod Kovina u vrednosti 280 miliona evra.
Prethodna dozvola, izdata pre više od godinu dana, poništena je u junu 2014. na inicijativu Elektromreže Srbije (EMS) a nova građevinska dozvola uključuje sve elemente stare, osim za trafostanicu.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije poništilo je građevinsku dozvolu za izgradnju Čibuka jer je bila nezakonito izdata od strane Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine.
Obrazloženo je da je Pokrajinski sekretarijat izdao građevinsku dozvolu za objekat i priključak vetroparka suprotno važećim propisima, jer je odluka o gradnji trafostanice i priključnih dalekovoda napona većeg od 110 kilovolti u nadležnosti JP EMS.
Taj slučaj ukazao je na problem u zakonskoj proceduri, koja predviđa da isključivo javno preduzeće daje dozvolu za gradnju priključka.
U Ministarstvu kažu da će novi zakoni o planiranju i izgradnji i o energetici predvideti da se energetska dozvola izdaje posebno za objekat i za priključak, čime će zahtevi prema investitoru biti jasnije definisani a slični problemi ubuduće izbegnuti.
Kontinental vind u Srbiji posluje od 2009. i do sada je uložio oko osam miliona evra.
Očekuje se da će direktna ekonomska korist za Srbiju od vetroparka Čibuk 1 biti oko 260 miliona evra tokom 25 godina radnog veka tog objekta, od čega oko 130 miliona direktno za budžet kroz poreze.
U saopštenju američke kompanije navodi se i da će oko 55 miliona evra dobiti srpske građevinske, elektro i transportne kompanije koje će zaposliti oko 400 ljudi tokom izgradnje, da će profit za Opštinu Kovin biti oko deset miliona, kao i da će dodatnih 15 miliona zaraditi kompanije koje će raditi na održavanju vetroparka.
Pored toga, kompanija NIS Energovind počela je u septembru 2013. u Plandištu izgradnju vetroparka kapaciteta 102 megavata u vrednosti 160 miliona evra. Taj vetropark treba da bude završen na jesen 2014. godine.
Projekat kompanije NIS Energovind, u kojoj Naftna industrija Srbije (NIS) ima polovinu udela a ostatak je vlasništvo privatnih investitora, predviđa izgradnju 34 vetrogeneratora kod Plandišta.
Izvor Agencije
