Srbija je od 2022. godine utrostručila instalisane kapacitete obnovljivih izvora energije, ali će naredna faza razvoja biti ograničena kapacitetima prenosne mreže, dostupnošću sistema za skladištenje energije i sposobnošću operatora sistema da integrišu brzo rastući broj novih projekata.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je da su nedavne reforme ubrzale razvoj obnovljivih izvora energije, uz istovremeno očuvanje pouzdanosti elektroenergetskog sistema. Ona je to navela tokom razgovora sa Udruženjem za obnovljive izvore energije Srbije o investicionim uslovima i mogućim unapređenjima regulatornog okvira.
Interesovanje investitora sada značajno prevazilazi raspoložive kapacitete elektroenergetske mreže. Zahtevi za priključenje na prenosni sistem dostigli su približno 12 GW, dok projekti koji traže pristup distributivnoj mreži predstavljaju dodatnih 6 GW.
Kombinovani red zahteva za priključenje od ukupno 18 GW ne bi trebalo posmatrati kao isto što i izgradni portfolio spreman za realizaciju. Projekti se nalaze u različitim fazama pribavljanja dozvola, rešavanja imovinsko-pravnih odnosa, tehničkog razvoja, finansiranja i procene mogućnosti priključenja na mrežu. Ipak, obim podnetih zahteva pokazuje koliki pritisak sada raste na Elektromrežu Srbije (EMS) i distributivni sistem.
Dalji razvoj obnovljivih izvora energije moraće da bude usklađen sa ulaganjima u prenosnu mrežu i širim zahtevima energetske bezbednosti. Tehničke analize operatora prenosnog i distributivnog sistema nastaviće da određuju koji projekti mogu biti priključeni pre nego što Srbija razvije dodatne kapacitete za fleksibilnost i skladištenje energije.
Vlada Srbije smatra da su planirana reverzibilna hidroelektrana Bistrica i budući projekat Đerdap 3 od strateškog značaja za povećanje fleksibilnosti elektroenergetskog sistema. Oba projekta mogla bi da pomognu u prihvatu većih količina promenljive proizvodnje iz vetroelektrana i solarnih elektrana, obezbede balansne kapacitete i smanje ograničavanje proizvodnje u periodima visoke proizvodnje iz obnovljivih izvora.
Dok novi kapaciteti za skladištenje energije ne budu dostupni, investitori će biti suočeni sa detaljnijom procenom proizvodnih profila, uticaja na mrežu, modela balansiranja i pouzdanosti prava na priključenje. Projekti koji kombinuju vetroelektrane ili solarne elektrane sa baterijama, mogućnošću kontrolisane proizvodnje i pouzdanim strategijama upravljanja tržišnim balansiranjem verovatno će imati povoljniju poziciju u odnosu na projekte zasnovane isključivo na proizvodnji električne energije.
Vlada trenutno ne planira novi široki talas regulatornih izmena. Umesto toga, fokus će biti na doslednoj primeni postojećeg okvira, tehničkim analizama i nastavku koordinacije između investitora, Ministarstva rudarstva i energetike i operatora elektroenergetskog sistema. Kapacitet mreže, a ne nedostatak interesovanja investitora, postao je ključni ograničavajući faktor na tržištu obnovljive energije u Srbiji.
